Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

39

изврши своја обећања. Андраши није могао поднијети, да његово „дјело пропане 11 и у договору са силама и с Турском одлучи, да Аустрија буде посредник међу усташима и портом. Гувернер Далмације, ђенерал Родић, добио је наредбу да ово посредовање изврши. Аустрија знајући да је устанак у рукама књаза Николе, пошаље Родића најприје на Цетиње. Родић је саопштио књазу своју мисију. „Тежак је положај наста(о) за књаза Николу. Он није ни сада ни помишља(о), да одустане од правца досадањега у своме раду односно устанка и будућијех догађаја, а није могао одбити позив Аустрије да јој помогне у послу умирења Херцеговине, јер би тијем дао доказа најјаснијег и Турској и силама, да је он сметња томе умирењу. По морању, дакле, дао је Аустрији своје обећање, да ће све, што је до њега, учињети, да се устанак прекине." Што књаз није могао јавно изрећи, учинио је усташима. Извијестио је главаре о посредовању Аустрије, али ће им према догађајима давати упуства, да их неће пустити „на умир без извјесног добитка, који би наградио досад поднесене муке и жртве, но да ће се иначе борба продужити." Турски пуномоћници, по повратку Родићеву у Дубровник, издају прокламацију на народ. Усташи се не обрћу на прокламацију, али траже примирје од 12 дана, да би се могли састати и дати општи одговор. Турска једва пристаје на примирје и 26. марта скупљају се усташки главари у Суторину. На Суторину дошао је и ђенерал Родић. Он је вођама прочитао обећане реформе, које садржи Андрашијева нота, а за тим им одржао један говор, у коме је нарочито подвукао, да Србија и Црна Гора против воље великих сила не смију им давати никакве помоћи. Главари саслушају Родића и обећају му до сутра одговор, што и учине. Како су услови усташа прелазили далеко Андрашијеве реформе, у духу којих је Родић могао да ради, он им изјави, да њихове захтјеве не може примити. „Примирје и састанак суторински велики су