Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

41

тежи, Стање у Турској било је таково да је чак и Енглеска доказивала, да више ннје у питању устанак херцеговачки, но је ту болест, која обузима дијело тијело Турске и ту ваља помагати, а то је једино могуће, ако се Турска стави под европско туторство и ако се велике силе не буду више уздржавале од насилних мјера према њој, Према оваквом стању и Русија се сад сматрала разријешеном од обзира на осјетљивост других сила, Кнез Горчаков одлучи се на један корак у циљу преображаја турске управе у хришћанским провинцијама. 28. априла састане се он с кнезом Бизмарком и графом Андрашијем у Берлину. Чувши за ово, Порта пошаље одмах у Берлин Етем-пашу, а књаз Никола пошаље предсједника Државнога Савјета војводу Божа Петровића с инструкцијом „да заступницима трију царевина представи крајње неподношљиво стање, у којем се Херцеговина, па ш ње и Црна Гора наоди, и да мора неизбјежно сљедовати рат с Турском, ако се најскорије Босна и Херцеговина не задовоље и не умире. Књажев повјереник имао је изложити вјерно, колико је Херцеговина упропаштена и колико је устанком и Црна Гора најосјетљивије оштећена и покрај свега тога да јој Турска још и ратом свеједнако пријети нагомилавањем војске на граници, иако је силама изјавила, да неће ратитиТ Кнез Горчаков поднио је на конференцији меморандум, који се оснива на Андрашијевој ноти и на захтјевима усташким у Суторини. Закључак је саопштен свима владама великих сила и све су га примиле осим Енглеске, јер би испуњење ових предлога‘значило туторство над турским суверенитетом. Турска, охрабрена овим држањем Енглеске, а извјештена о садржају меморандума, одлучи да га одбије. Но до тога није ни дошло. Меморандум није ни подношен Порти, јер наступи убиство конзула у Солуну, па пад и смрт султана Абдул Азиза, догађаји који цијелом покрету дадоше други правац и облик. Покушај Горчаковљев био је потоње дипломатско посредовање у ствари устанка,