Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

48

Критикује стално мијењање гувернера, гдје треба да су искусни људи. Путеви започети треба да се доврше, и ако је утрошено много новаца у њих. Критикује порезни систем који је неправедан, ствара биједу и незадовољство. Приговара да се уклони стари мутесарнф Хасан-бег који штити православне, а да на његово мјесто дође Ризван-паша син Алипашин, У пркос незадовољства народа, не вјерује у револуцију. Муслимани желе Турску, али желе нмати народног гувернера који би подсјећао на вријеме Алипашино. То ће им се испунити именовањем Ризван-паше за валију. Православни су подијељени у више странака, и у завади са католицима. Дакле, из ова два службена аустриска извјештаја, јасно се види стање у Херцеговини. Сви су вјерски елементи незадовољни. Само је у њиховом назадовољству разлика. Муслимани желе Турску, да би сачували своју премоћ над хришћанима, али траже да се врати доба Али-паше Ризванбеговића. Католици и православни незадовољни су из више разлога, а нарочито национално-вјерских. Али се разликују у томе, док католици траже себи помоћ и очекивају ослобођење од католичке Аустрије, дотле православни упрли су своје погледе у слободно стијење Црне Горе. Али једини елеменат, у тим крајевима, који се стално борио кроз сва турска времена биле су чете херцеговачко-црногорске. Харамбаше црногорске и херцеговачке са својим четницима биле су прави национални борцн. Нема једне битке, једног важног догађаја, без њихова учешћа, У прва времена харамбаше и њихови четници били су готово сами Црногорци. Али се доцније то стање мијења, јер херцеговачке харамбаше и четници узимају првјенство Црногорцима. На неколико година испред устанка чувене су биле херцеговачке харамбаше ове: Ристо Манојловић-Биједић из Чарађа из Гацка погинуо на Граховцу 1858., Петко Ковачевић из Срђевића из Гацка објешен у Мостару 1865., Стеван Прдеклија из никшићског поља, кога је убио под Војннком његов четни друг