Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

49

Бошко Баровић подмићен од никшићских Турака, Филип Мандић из Дулића из Гацка, кога је издајом убио ,у Јасенику . Нушко Муљанин са браственицима и др. Испред самогустанка 1875. у Херцеговини биле су три чувене харамбаше: Стојан Ковачевић из Срђевића из Гацка, Драго Обренов Ковачевић из Биограда из Невесиња и Перо Тунгуз из Сливља из Невесиња. Од како је харамбаша Стојан побјегао из мостарске куле 1872. забрањено му је било од службене Црне Горе да четује по Херцеговини, те зато није могао учествовати у почетку невесињског устанка. Харамбаша Драго Обренов од мира закљученог између Црне Горе и Турске 1862. живио је мирно на Грахову, код својих браственика, те и овај харамбаша није учествовао при дизању устанка у Невесињу. Једини слободни харамбаша, у то доба, био је у Херцеговини Перо Тунгуз. За њега Ристо Пророковић у својој књизи „Устанак у Херцеговини 1875,“ на страни 137 пише; „Испред устанка, као и у самом почетку његовом, најактивнији харамбаша био је Перо Тунгуз“. Харамбаша Тунгуз још раније радио је на дизању устанка у Невесињу. Његовим ранијим радом он је створио подесно земљиште у Невесињу за устанак. То је учинио на овај начин. Стари харамбаша Филип Мандић плијенио је стоку Бега Шатаре из Борча, из села Тобића. За ту крађу стоке убије Бего два Мандића у Кланцима на Моринама. По погибији харамбаше Фнлипа, освета на Шатарама остала је по традицијама хајдучким на харамбашу Тунгуза. Србин Ђоко Ћућило из Порија ашиковао је са муслиманком од породице Ђипа из Језера у Борчу. Да би му се зато муслимани борачки осветили, ухвате га једног дана на превару, исијеку га на комаде и спале у букви у планини Црвњу, За све је ово знао харамбаша Тунгуз. Зато, да би се за та сва свирепства осветио муслиманима борачким, дође са четом на Морине. Преко

НЕВЕСИЊСКА СГШМЕНИЦА 4