Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

171

„Уредио војску Ерцеговце, „Додао им своје Црногорце 165 „И послао у Ерцеговину, „Да цареве узимљу градове; „Је л’ истина коџобаша стари ? ~’Ohe ли ми Власи ударити „На Касабу града бијелога ?“ 170 А вели му коџобаша стари; „Селим-пашо команданте стари! „Истина се- раја одметнула „И на Турке пушку обрнула; „Ама није у Горицу Црну 175 „Под окриље Петровића књаза. „Није књаже рају пригрлио, „Нити робљу тајин осјекао, „А војнике с пушкам’ саставио, „Него ено раје у Бањане; 180 „Међу рајом помор ударио: „Глад је коси на свакоју страну, „Ока љеба седамнаест гроша, „Ока меса двадест и четири. „Жали раја свога господара. 185 „Још сам чуо, ђе говоре људи, „Главари се раји препанули, „Да не пође Турцим’ на предају, „Па су мало војске саставили, „Мисле шњоме Гацку ударити. 190 „Страшиво је Гацку широкоме, „Подјачи га, пашо господаре!“ Превари га, биће му узбчас. Селим паша војску предвојио Мали дио себи оставио, 195 Онај већи Гацку оправио. И ту паша данак'преданио. А Никола не сједи залуду, Но шарену књигу начинио, Па је шаље Слату зеленоме, 200 А на руке војводи Максиму, У књизи му поздрав оправио : „Баћовићу српска поглавице!