Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

182

И сокола Лубурић-Мрдака И делију Папића Шћепана Да ударе с три племена војске; Од сјевера Павловића Пека 225 И сокола Мићуновић-Баћа И до њега Вујовић-Николу Око њега Заводину младу, У резерву Вујачнћа Кика Око њега младе Невесињце. 230 Кад војвода војску уредио, Појахао пеливан-гаврана, Киде сабљу, учини команду. Док се војне помутише страже, А топови турски загрмјеше, 235 Запуцаше штуци и страгуше, Зазвечаше сабље и ханџари; А Јевропски изишли министрн, Изнијели жице телеграфа, Чује мејдан цијела Јевропа, 240 Бој се бије, крв се пролијева, За шест дана грмљавина јака Од Јовања до Савина дана. Гину Турцн, гину Ерцеговци, Један другог маћи не могаше, 245 Ни са шанца попузнут’ војника. Кад је седмо јутро освануло, Док источна огрија даница, Од Турака загрмље стрелица, Од ње српска паде перјаница 250 Баћовићу војвода Максиме, Ни жива га земља не шчекала. Док завика с Б’јеле Горе вила, Зове вила Копривицу Вида: „Командире Копривица Видо! 255 „Паде сабља, изнеможе снага, „Погибе ти војвода Максиме, „На јаде ти свети Сава дође!“ Видак викну Вујачића Кика: „Не дај Кико, Невесињско крило, 260 „Војводу нам посјекоше Турци!"