Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

5

крају старешине буне порекло из породица које су се у старини доселиле, овде поглавито из источних крајева. То су били пореклом отпорни, бунтовни елементи, онај борбени слој који се свуда наметао за вођу средини, у којој је живео. По традицији многе од тих породица узрок сеоби њихова претка било је убиство Турчина и бегство од освете. Поред те храбрости показане, понајвише у одбрани свог образа и части породице, одликовао се тај тип народних вођа природном бистрином и довитљивошћу. Тако су од угледнијих породица били старином; Гутићи из Ћеклића у Црној Гори, Радовићи из Куча, Кешељи из Дробњака, Зечевићи из Зете, Ковачевићи и Граовци из Грахова, Грубачићи од Гацка, Гаћиновићи од Меке Груде између Гацка и Билеће, Било је доста тачнога у оном, што је по причању, рекао Селим-паша изасланицима народних старешина Илији Стевановићу и Милошу Кешељу уочи буне: „Кад вам је такав зулум од Турака, окле на вама токе, срмали оружје и карадаг-капе? Ви једним оком плачете на зулум, а другим на страну гледате." С народним старешинама сарађивао је и други елеменат: ниже народно свештенство и калуђери (владике су Грци и на турској су страни). Прве молбе за црногорског кнеза, у којима су кнезови тражили помоћ од Црне Горе, пише поп Јован Гаћиновић, из честите породице из села Лукавца важног кланца, удаљеног од утицања силе и корупције муслимана из Касабе (невесињске). Још од Вукаловића устанка играо је видну улогу у народу поп Богдан Зимонић, гатачки војвода. У поменутом устанку био је један од првака пивски војвода поп Жарко ЈЋешевић. Свештенички ред дао је главне осуђенике због панславистичких веза и агитације у год. 1870; поред сарајевског трговца Гавре Вучковића и учитеља Јове Радуловића, архимандрите: Леонтија Радуловића из Мостара, брата споменутог Јове, и Васу Пелагића из Бање Луке и игумана манастира Житомислића код Мостара Серафима Пе-