Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

6

ровића. Вођ католичких усташа био је дум Иван Мусић, који је дошао на Цетиње у пролеће 1875. Манастирске и црквене славе давале су прилике да се угледнији људи могу незазорно састати и договарати, Приликом такве црквене славе на Малу Госпојину (8. септ. 1874. п. ст.) код биоградске цркве саставили су кнезови прву тужбу и послали је кнезу Николи на Цетиње и тајно затражили помоћ за устанак. Манастир Острог са моштима св. Василија играо је важну улогу у зблнживању Херцеговаца н Црногораца и у прикупљању великих новчаних прилога из Босне и Херцеговине. Ннје изостајао ни трећи важан друштвени фактор за овакве националне покрете: грађански елеменат. Елементи са грађанским занимањем били су, додуше, тада међу херцеговачким Србима бројем незнатни, јер су се тешко одржавали и пробијали у муслиманској феудалној градској среднни. Ипак, и тако малобројни, играли су неку улогу у покрету. Један од првака буне Симун Зечевић из Зовог Дола одржавао је под видом сточног трговца везе с пограничним крајевима Црне Горе и преносио њихово ратоборно расположење међу своје другове. Мостарцн: трговац Јевтан Мрав, механџија Ђорђе Ћирић, коџа-баша Мијат Радовић и др. узимали су тајног учешћа у народној акцији, Поред истакнутих момената који су омогућавали да се из Невесиња покрене буна, неколнка важна момента предестинирали су Невесиње да буде овај п}пг полазна тачка буне. Источна .Херцеговина отприлике до требињско-билећског и коритског друма добила је у Вукаловића устанку неку незнатну самоуправу. У њој су задовољенн истакнутијн елементи извесним положајима и плаћама, положајимапандура, јузбаша и б} г љубаша. У народу је било свеже сећање на страдања у Вукаловићевој буни и остало је и међу вођама и у народу у јужном делу тога подручја нешто нерасположења према Црногорцима. Ту више није било лако поново потакнути буну. И кад се распламтела буна, најдоцније јој се придружила