Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

8

важније невоље народа. После султанова пута у Европу (1867) уведен је ванредан прирез на десетину, па је стално задржан тако да је десетина претворена у осмину. Десетина се издаје лидитацијом под закуп. Закупници морају да истерају често претерано високу закупнину. Да би постигла већу цену, држава кадкад одгађа месецима лицитацију. Побирање десетине у невреме стварало је велико незадовољство у народу. Сем тога при побирању госте се и издржавају закупници с пратњом на рачун сељака, Осем десетине оптерећен је дуван, вино и ракија посебном директном порезом „ђумруком“. За насаде броћа плаћа се сваке године, и ако се броћ може почети искоришћавати тек четврте године. Кмета тиште разни намети: земљарина, кућарина, траварина, порез на марву, агнам на ситну стоку, на свиње, порез на .мушке хришћанске главе због ослобођења од војне дужности, паушалан порез на надничарску зараду сељака ван своје земље, кулук на државним друмовима, комора, кулучење кметова агама: давање стоке, дрва, вучење материјала при градњи кућа, послуживања аге, сађење дувана за агину потребу и бесплатно обрађивање једног дела земље директно за агу, уконачење и угошћење аге с пратњом. Ако се издели кметска задруга, свака одељена кућа мора исто толико кулучити колико су пре кулучили сви заједно. У меџлисима се суди пристрасно у корист муслимана, муслимани се спасавају очевидно кривим заклетвама муслиманских сведока. Ако је хришћанин у праву, спор се завлачи месецима и најпосле се с кривим сведоцима оптужи тужитељ хришћанин. Устаници су као лек томе злу тражили аутономију за Босну и Херцеговину, трибутарну султану или минимално да нека суседна држава - постави војску у важније градове и да представници сила уђу у главне меџлисе док се ствари не уреде и осигура живот, част и својина хришћана с једнакошћу грађанских и верских права.