Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

10

ници десетине Станко Перин из Мостара, Форта и Али-бег Реџепашић да необично строго и самовољно скупе десетину од народа. Година 1874. била је неродна. Упркос тога десетари су процењнвали жетву више него је била у ствари и место да одмах покупе десетину после жетве, чинили c}' то у јануару 1875. Сељаци су у невољи били потрошили или продали то дужно жито па су стога били изложени сваковрсним насиљима, хапшењу и тучи. Кнезови, који су се потужили кајмакаму на закупнике десетине, прогоњени су и хапшени. Стим прогонима доводи извештај у везу бегство кнезова у Црну Гору, мећући га, дакле, после децембра, када се догоднло. Извештач зна да су ове избегле старешине учествовале на народној скупштини, која се одржавала поводом подгоричког покоља Црногораца. Закупници порезе, помогнути заптијама, наставили су с притиском, а хришћани су одлучили да не долазе у Касабу и да не кулуче. прогона побегли су многи хришћани у шуму са стадима, а неки су послали породице и имање у Црну Гору. Такво је стање било у Невесињу крајем марта 1875. али није било још дошло до оружаног отпора. Због мутних прилика пожурили су се и многи приватни веровници да наплате дугове. При таквом походу убијен је уочи Нове Године Мујага Бехмен на Ргуду код Стоца и наскоро су и ргудски прваци с Муратовнћима и с Џомбетом из Предоља пребегли у Црну Гору у јануару 1875. До краја марта дошла је и Билећа у исто стање као и Невесиње због притиска кајмакама и јузбаше против сумњивих главара поглавито против Сфорцана, а конзулски извештај наводи због кулука за оправку моста код Дражидола. Ради тога је преместио мостарскн мутесариф билећског кајмакама у Столац и наредио јузбашама заптија у Гацку, Мостару, Стоцу и Требињу да са својим заптијама иатерају хришћане на послушност у Невесињу, па затим у Билећи, у другој половини априла. Међутим