Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

19

да својевољци са свију страна притекну Херцеговини у помоћ“... А кад на изборима у Србији либерална странка победи, и падне Мариновићево министарство помирљивости, а очекује се министарство акције, он је још одлучнији за једини излаз, бојно боље, и поново поручује: „Добровољци нека поврве са свију страна“. -У исти мах, Застава обавештава своју публику да прилоге из Бачке и Баната треба слати Земунском Одбору: „у Угарској је забрањено образовање одбора за скупљање прилога 11 . Под крај аугуста, и сама Застава изјављује: „Како је овде скупљање прилога забрањено, те не знамо да ли се наш народ у том погледу достојно одзива". Половином септембра, Застава бележи како је берба у Срему у пуном јеку. „Песме и свирке и одвише. Не замерамо, добра је година, али ваљало би се у радости својој сетити и на жалост браће своје у Босни и Херцеговини те скупљати прилоге. Тамо је бар допуштено 11 . Почетком октобра, Милетић у уводном чланку пише оштрије: „И како ли се Српство на сав вапај ус-таша за помоћ одазвало? Стид нас је рећи. Осим једне, две ли чете... остало Српство скрстило је руке па гледи неједнаки бој браће своје са Турцима, и још мисле да су се одужили родољубљу, ако топлије своје саучешће тим покажу, што he нестрпељивџје изгледати и читати телеграме о бојевима браће своје, и што ће се радовати њиним победама, а стужнти на њине поразе... „И они који су с наше стране отишли да браћи својој у помоћ стигну, чаме у Србији, и не добивају опредељења, осим они што су с поп Жарком отишли. „Но најжалосније је што се не налазе стручни људи, који би усташима ишли у помоћ, који би ји организовали и руководили. Шта? Од толико стотина, може се рећи хиљаду Срба и Хрвата официра, које у служби које у миру, па да се ни толико,