Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

21

то ослобођење и имање своје најмање десетковати, или приод свој најмање трећачити на олтар србске државе на Балканском Полуотоку али ако ко на то чека, из тога не следује да је опроштен дужности родољубља да још сад, кад се 100.000 србски душа с глађу боре, не приложи, колико му је без великог напрезања могуће“ (Застава 1875 број 116). Оваки Милетићеви чланци нису били празнеречи; они су били израз настојања новосадских Срба да Тиса дигне забрану образовања одбора за скупљање прилога; у борби око тога протекла је 1875 година. Дозвола се Одбора није ни чекала: прикупљање је организовано на другој основи; неколико Новосадсках Срба упутили су 24 (12) октобра кроз Заставу позив Србима а Српкањама и њиме охрабрили Војвођане на прилагање: „У Бачкој и Банату сматра се да је купљење прилога забрањено но министар унутрашњих послова није хтео изјавити да је прилагање забранио. Ако би што забрањено било, то би било образовање одбора за ту цел и организовање скупљања. Али појединцу није и не може бити забрањено да даде свој новчић за страдалнике, ннје му забрањено да пошље свој прилог преко једног човека у коме има вере и поуздања". Као такав поверења означен је Корнел Јовановић, Змајев брат; он he примати „сваки прилог који би можда браћа из Бачке и Баната, којима је овако наручније, преко Новога Сада послати хтела“, Али, исти број Заставе који је донео тај позив, објављује прилоге послане одбору у Херцег Новоме: из Земуна 2100 фор. (од чега већу половину дали Панчевци); из и преко Новога Сада 3386, из Вуковара 400 фор. и т. д. Поред тога, из Н. Сада је послато и у Ст. Градишку 700 фор., у Рисан 200 фор., у Београд 100 фор. Тада, Застава је већ била објавила и војводе Жарка ЈБешевића Посланицу учећој се омладина коју је потписао Јаша Томић, Мита-Ђорђевић. .. Сад, кад је нађен начин за помагање босанско-