Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

22

херцеговачке нејачи и рањених усташа, а власти нису сметале, сад су прилози почели у таким количинама стизати, да у Застави не изиђе више ни једна реч прекора и страховања да ћемо, због грешника који занемарише своју дужност, после „због њи и ми и сви овострани Срби да црвенимо 11 . Једино што је Застава још прештампала из Полаженика, календара за 1876, песму Јов. Јовановића Змаја Неким Цинцарима: Ваша се кеса грчевно стегла, А савест ваша на њу је легла Боре се браћа, боре се тамо, Што ништ’ не траже слободу само, И лакше дају жнвоте своје Не г’ ти, цинцаре,.крајцаре твоје... Донела је Застава ту песму, јер је намењена само једном типу нашега грађанства; народна целина се добро владала. Нови Сад је почео прнкупљати и робу и одело за нејач, и шарпију за рањенике. Јовановић-Змај је ту потребан само као лечник. 13. октобра 1875. он упозорава Новосађане да пазе да не би слали одело или шарпију из к}Јш заражених дифтеријом, да не би у незнању или несмислености нашој горке муке наше браће још грозније увећали" (Застава 1875 број 130). За право, прилози за босанско-херцеговачку нејач и за рањенике скупљани су неко по године и скупљено је за то време (колико се то може дознати из обрачуна у ЗасШави ) неких 30.000 форината. Поред тога, стотине великих сандука пуних гуњаца, сукнених чакшира, капа, опанака и ћебади да би усташи могли и преко зиме наставити четовање; пуних платна, одела за нејач, и шарпије (чешљанице, како се онда говорило) за рањенике. У марту 1876. прилагање је почело да јењава; тога месеца, Корнел Јовановић у својој рекапитулацији обрачунава само 806 фор. Сад још прилажу прваци (Милетић, Полит, Вучетић, Лаза Костић, Миша Димитријевић, Илија Огњановић, Арса Па-