Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

118

Од овог времена се само радило са Бугарима у заједничкој акцији за ослобођење нашег народа у Јуж. Србији од Турака.

Овакав рад убрзо је ухватио корена по Јужној Србији, тако да су наше комите дизали и устанке и дизањем устанка 1903. год. у Крушеву у ком наши успевају и на измаку јесени скоро све главне четовође после овог устанка долазе у Београд и прилазе нашој организацији.

Све комите и четовође и сам почетак организовања комитских чета дело је г. Ћеловића и Др. Гођевца, они су о свом трошку прикупљали, хранили, наоружавали и новчано помагали четнике и четничку акцију у Јуж. Србији. Баш при самом боравку свих четника и четовође при зимовању код Ћеловића 1903. год. ужи кругови дознају за акцију и рад Ћеловића и Др. Гођевца и у ту сврху долази генерал Атанацковић са речима, да је дознао за њега ТЋеловића и Др. Гођевца — како организују комите и комитске акције по Јужној Србији, бранећи са оружјем наш живаљ. Посета генерала Атанацковића имала је карактера тог, што је сам одобрио Ћеловићу и Гођевцу рад — са речима да би добро било проширити акцију, предлажући, да се за ову цељ изабере нарочити одбор који би наставио у ширем обиму рад на оружаној акцији у Јужној Србији.

Као добар Србин и као патриота Ћеловићу је стало много до српства и српског народа у јуж. крајевима и одмах прихваћа предлог генерала Атанацковића и приступа се исте год. на избор управе у коју улазе већином наши поборници и борци срцске нације.

За председника дође сам г. генерал Атанацковић, затим Љуба Јовановић, Љубомир Давидовић, Љуб. Ковачевић, Милутин (Степановић, Живан Живановић, Васа И. Јовановић, Михаило Павловић, Никола Спасић, Др. Мијодраг Гођевац са још неколико угледних грађана Београда.

На јесен исте године по једном нарочитом уговору Одбор је позвао све главне четовође и македонске унутрашње организације (Бугарске) на договор. По договору чете се понова организују, а представницима