Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

119

организација дају нарочите упуте и преко целе зиме су се вршила организовања.

Рад одбора, као што се види, успео је, заталасало се све што српски мисли и осећа и без обзира на животе и материјалне жртве радило се у овом смислу добро.

Може се слободно рећи, да одушевљење које је овај револуционарни покрет у Српском народу створио и донело је Видовдански ашентат, водио успешне ратове са Турцима и Бугарима 1912 и 1913 год. и да је створио и остварио идеале жељене од пет стотина година на овамо.

За овај и овакав рад у првом реду има се благодарити г. Луки Ћеловићу, који је све своје и физичке и материјалне напоре уложио у наведену сврху.

Вредно је истаћи, да је у последњим нашим ратовима поред личног учествовања као војник обилно помагао и нашу војску у материјалном смислу.

Октобра месеца 1912 год. ондашњи министар привреде у споразуму са министром војним позову г. Ћеловића и ставе му у дужност, да, било на који начин преко Фијуме достави нашој војсци хране и одела, која беше дубоко у Албанији.

Г. Ћеловић се је примио овог не малог посла; отишао је у Фијуму где је набавио одело и храну, натоварио све то у две велике лађе и кренуо према Драчу и Санђовани Димедуа. Као што се види г. Ћеловић је први један од тих, који је у тим критичким моментима по живот нашу војску, помагао и храном и оделом. (Одмах чим је пришао обали наредио је да се на лађи истакне наша застава, која се онда по први пут развила на нашем Јадрану.

Ћеловић је све ово чинијо онда када је дошао час да треба радити и дати све на олтару отаџбине, а раније у најпознијој младости исто је осећао, и зато се као дечко борио са Турцима — вршњацима. Самим овим се огледа величина свести српске коју гаји Ћеловић, а о жртвама које је подносио и које и данас подноси мало би било у целој овој књизи изнети.