Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925
42
цију у Босни и Херцеговини, коју Аонгрес одмах наклоно прихвати и одобри!
Историја је ХТХ вијека забиљежила на својим странцима закључке Берлинскога Конгреса као уникум гажења начела: „сваком своје“! које ће најпослије узпркос свијем махинацијама и свакој сили и себичности одољети! —
Историја ће се љуто осветити онијема који погазише и газе ово важно начело у ХЈХ вијеку! —
И остали су кабинети: берлински, париски, и римски усвојили Андрашеву ноту побољшања несноснога стања у Босну и Херцеговине.
Међутијем су се Турци и дан и ноћ оружали; војску мобилисали, фанатизам религиозни распаљивали по царевини, и на све стране продужили покољ хришћана!
Бугарска је у томе најгрознија позорница!
Старци на вјешалима! младићи на кољу! жене и дјевојке обешчашћене! и најпослије са старцима и невином дјецом заједно масакриране!“)
Устаници су у Херцеговини и Босни упорно продужавали бсрбу с тврдом надом да их Србија и њезин Владалац неће пустити да пропадну.
Наступише тренуци да се још јаче засвједоче да народно надање у Србију није илузорно.
Сасвим је природно и појамно што Србија није ни могла ни хтјела да буде равнодушна према устанку у Босни и Херцеговини и према мукама и очајничкој борби своје браће, него им је пружила сваку могућу помоћ.
Чувати строгу неутралност и бити равнодушан у таквим тренуцима, значило би: немати срца; немати крви; и што је поглавито: одрећи се своје мисије! своје будућности !
Непријатељи српски, опазивши даСрбија дава помоћ у Босну и Херцеговину, почну јавно протестовати, а тајно удвојавати радњу да сметају остварењу српских опћих жеља и намјера!
*) И матер су стару од 85 год. Нићифора Дучића Турци турили живу на ватру у Херцеговини почетком народнога устанка 1875 год!