Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925
43
Устанак је узпркос томе јаче буктио и дубље се ширио; српска се крв лила; очи народне једнако окренуте у Србију и Црну Гору; интриге се непријатељске
развијале, а пресија дипломатије за неутралност Србије и Црне Горе није престајала!
Србија се одједанпут нађе у искушењу ! нађе у тешкој дилеми!
Догађаји се у велико развили и готово претекли све друге комбинације осим рата.
Натраг се није хтјело, а на раскршћу се није могло остати.
Наступи дакле за Србију неизбјежна алтернатива: или остати на миру, па са жигом на челу понижења и
опћега презирања малодушно животарити и најпослије иструлити, као тијело без духа! — Или одважно и
великодушно пружити оружану руку својој браћи Србима у Босни и Херцеговини и Старој Србији, па извојевати ослобођење и независност; или, ако је било суђено да Српски Народ пропадне, нека барем с мачем у руци, као јунак, пропадне!
Народно се надање на Србију и њезина племенитога Владаоца није преварило.
Честити Кнез српски, унук бесмртнога Таковскога јунака; задахнут великом српском идејом; вјеран традицији својега Славног Дома, — одлучи рат.
Одлука та даде нов живот и полет устанку у Босни и Херцеговини; загрија српска срца у Србији!
васкрсну успомена јунака српских; оживје слике српскога старог војевања и ријеткога пожртвовања; и обрадова сваку српску патриотску душу!
И мали народи рађају велике људе; велики људи стварају епохе у историји. Народи се њима диче, а историја им сјајно биљежи на својим страницама имена и дјела.
Кнез Милан Обреновић ЈУ у савезу с Црне Горе Николом ! објави рат Турској 18 јуна 1876 год; рат веома неједнак војничком и уопће материјалном спремом.
Двије Српске Кнежевине с два непуна милијуна. душа! — Риједак примјер у историји рата!