Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

војна чина допринеле су само његове заслуге, јер се је, Командујући добровољцима борио у бојевима на Попову и Бујуклића Ади 8 јула на Бјељини 21 јула, на Рачи 23 јула, на Међашима.

На Св. Прокопија, 8 јула 1876 Турци изјутра рано оставе само три чете да чувају Бељину, а сву осталу војску крену против српске војске. Турском војском командовао је Џеладин-паша.

Кад је непријатељ дошао до близу обале Стараче наши, који су били поред Стараче на левом стрељачком рову и редуту, оспу жестоку ватру на Турке, више којих се лепршало девет црвених застава и једна бела. И Турци су такође гађали добро.

У 10 сати пре подне Турци почеше нападати на српски редут, а око 11 ипо прегазе Старачу на врху Гњилаче и упуте се Дрини. Међутим Груја Мишковић са добровољцима и другом војском протера Турке из Гњилаче и нагна их на Старачу. Турци прогнани на леву — вишу обалу Стараче, оспу отуда силан огањ на добровољце, који су их гонили. Добровољци дошавши до Старачине обале заузму положаје у шуми и отуда силном ватром нападну на непријатеља. Борба се развијала све јаче и јаче. Око два сата по подне достигла је своју највишу тачку.

У том окршају рањен је тешко у главу батаљони командант Ђура Петровић, и ускоро по том од те ране и умро је; рањен и четовођа Стеван Митровић, па затим и потпуковник Груја Мишковић. Али и не-

пријатељ је био сузбијен, морао је се повлачити оставивши на бојном пољу многе мртве, многу муницију и другог материјала.

Од Срба погинуло је 56, рањено је 162, међу овима и потпуковник Грујо, потпоручник Евгеније Jyришић, батаљони командир Ђура Петровић и четовођа Стеван Митровић. Турци су имали које мртвих које рањених око 1600 војника.

Значајно је да и ово напоменемо. Турци, кад су пошли из Бељине понели су једну белу заставу и крст из бељинске цркве и да би обманули наше вој-