Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

47

нике викали: „Живео Милан Обреновић“! Али добровољци видећи у Гњилачи да су то башибазуци Турци, јурну на њих, растерају их и отму од њих и заставу и крст.

После ово ране коју је Мишковић добио 8 јула дуго је боловао и лечио се, 5 новембра 1876 добио је чин пуковника, а 22 јула 1878 постао је чланом инвалидског суда а 6 октобра шефом инвалидског одсека.

Умро је 4 јануара 1880 године.

Славава му! M. M. B.

Мајор Сима Јасика

Родио се у Крстини код Горњих Карловаца, 26 септембра 1852 године. Основну школу свршио јеу месту рођења а гимназију у Карловцима. Затим је у Бечу свршио војну академију 1872 год. када је произведен у чин потпоручвика и упућен у трупу. Године 1874 успео је помоћу оца, да пређе у Србију, који је био погранични капетан. Чим је дошао у Србију ступио је у редове наше војске као добровољац поручник настави живо радити, да прикупи што већи број својих земљака, које је уписивао у добровољце.

1875 год. За време устанка, показао се у првим биткама врло храбар, а 1876 буде произведен у чин поручника. Истовремено буде одликован Таковским крстом.

Мајор Јасика био је познат као добар стратеог и одличан ђенералштабни официр. 1876 год. буде приликом једног сукоба са Турцима рањен, која га је рана прилично онеспособила за рад; али је ипак по залеченој рани неуморно и интензивно радио на пољу остварења наших идеала. За храбро држање у бојевима као и за многе учињене заслуге, буде произведен за капетана и команданта |. батаљона добровољачког.

— По свршеним ратовима произведен је у чин

мајора.