Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

59

Предам Сировачком ђенералову поруку, узмем од њега реверз и поитаму Алексинац. Кад тамо, а штаб празан. — Где је ђенерал> — Отишао. — Куда" По свој прилици на Шуматовац.

— Оданем, па се опет упутим Шуматовцу. Дан је био неисказано врео, сунце је пекло, а ни одкуда ветрића. На левој обали Мораве беснила је у најжешћој разузданости пушчана и топовска борба. Са Рујевице и Буимира једнако су се престрељивали наши и Турци из топова. Пуцало се готово са свију алексиначких шанчева. Пролазећи журно непрестано кроз бојну топовску линију стигнем до Шуматовца.

На подножју шуматовачког виса видох где војници дижу три четири крвава трупа. — Ко је тог Добровољци. — Ко их побиг — Наши војници Зашто2 — Рекао им ђенерал. После им казаше да се ствар десила овако: Идући у Шуматовац ђенерал види, где војници везују неке добровољце. Упита их шта је, војници одговоре, да су ови добровљи бежали из борбе. Ђенерал то рекне: — скотови, требало би их све побити. Чувши ово, „вредни војници“ олзале из: пушака и убију четири добровољца. Ђенерал се после страшно наљути, он није тако мислио, он је то само у љутини рекао, али свршено је. Како у рату задивља нарав. Како је ту човек брз на зло па и против рођенога брата. У мирно време на просту заповест једнога старешине овако се што не би могло десити.

У шуматовачком шанцу нађем цео штаб. Ту беше ђенерал Черњајев, пуковник Комаров, мајор Владан Ђорђевић ит.д.

Говорио сам о положају шуматовачког виса, да рекнем коју о самом шанцу. Шуматовачки шанец то је обичан доста мали редут, који као да још не беше сасвим ни довршен. У њему је тада билу 300—400 војника, друге класе, крагујевачке бригаде, наоружаних, предњачама. (Више војника мучно би и стало у шанац.) Још је шанац био наоружан са 4 четвори-фунтова тешка топа. Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке косе, што доминира шанцем, био је искрчен, да се отвори поље ватри из шанца. Ова искрчена пољана