Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 439

жевно-историјског, ако не са естетичкога гледишта. Он је један од првих присталица Доситеја Обрадовића и један однајранијих књижевних песника, српсвих, одоних који су стварали версификацију српску. Првих десетина ХЛХ века Везилић је имао добар глас у српској књижевности, У својој оди На смертф безсмертнаго Тоанна Раича, Атанасије Стојковић га, 1802 назива „сладостним пјевцем«“ а Михаило Витковић за своје спевове узимао је епиграфе из Везилића') 1818, Лукијан Мушицки је са пуно пиетета певао Везиличу“) „пјевцу спокојнија жизни«“: „Нами љубим ти јеси!... 1847, Јован Суботић га је називао уотцем србског ученог стихотворства““). Везилић је био од утицаја на једнога од најзначајнијих људи наше књижевности, на Јована Ст. Поповића, који му је 1855 певао:

Српска Парнаса свештениче врли,

Заслугом дела познат неумрли,

Алекса певче, топлих мојих груди, Чувство те буди.

Као предвечерња милодув зефира

Плени ме давно твоја нежна лира,

Звуке сафиске јошт детенце младо Љубити стадо.

.

Реван питомац царице олимпске

Песмама ризе твојим давах римске;

Ставши пред музом није српска вила Постидна, била.

1) Оербскла Лбтопмсљ, 1882, књ. 28, стр. 96: 2) (титотворенљл. Књига П. Будим, 1840, стр. 59.

8) НЂке черте изљ повђстнице сербског киљижевства. СОербски Л1Отопмцељ, 1847, књ. 76, стр. 102.