Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ НЕКУ _ 441

Исто тако хвали га и други један Пи песник тога доба, Никола Стаматовић:

Сенатора Мушкатировича.

И благородног Новаковича : Весме хвалу отеческу Предпријатија превисоко...“

Мушкатировић је учествовао у свему јавном животу српском и одржавао веве са свима српским родољубима. У Бечу, где је често одлазио ебог својих адвокатских послова, упознао се са Доситејем Обрадовићем, којега рачуна у своје „љубезнике« и чијим саветима се користио у своме књижевном раду. 1794 Мушкатировић је био „мјестни надзиратвљ“ српске школе у Пешти. Умро је у Пешти .14 јула 1809 године.

У своме књижевном раду Јован Мушкатировић иде за стопама свога учитеља и пријатеља Доситеја Обрадовића. 1783 изишли су у Лајпцигу Живот и Приклоченлл, 1784 Совђти здравога разума, а 1786 Јован Мушкатировић публикује у Бечу, грађанском азбуком и на релативно добром народном језику, своју књигу Краткое размљишленле о праздници, коју је Доситеј препоручио као „преполевну“ и „достојну всеобшчег чтенија“. Та књижница има чисто практичан значај: њен задатак је био да оправда мере које је државна власт предузимала против силних празника код православних Срба. 1769 и 1774 власт је натерала Синод да укида многобројне празнике, а за време Јосифа П, 1784, Синод добива наредбу да укине још правника, и то се одиста и учинило во а

2) Олавено-врбскому роду и .отечеству со усердјемљ отљ народољмопца посвашчено. Будим, 1798, стр. 20.