Srpska nezavisnost

— 96 --

Само тако лакоумни и брзоплети во1)И као што су .напредњачки," могу сневати о преносу банкротскнх права н обвеза и нре судског извиђаја и пречиш|1ен,а бавкротских рапуна. Али, зар је мало народу штсте п несреће коју су му до сад ти во1)Н на главу евалили, тс да пм се остави, да и даље на п.егов рачун ствар занле))}' ?! Из онога што су они до данас учивили. најбо .Ђе се види, шта би онн н у будуће радилн. И ве!) то. што би они дрзнулн , да још н иод арезреиом банкротско.ч Јаставо.и своје Фннан1ш ,јскс савсте н нредлоге народу наиећу, било би најјаснији доказ. да су они снособнн само за нове заплете еа новим Бонтуима и банкротпма. Ако је у тих вођа и једне нскрице сраско/ н човечанског ионоса, они заиста неИе чскати, да им ЛРЦги казујв, шта и.и јцжност савести и части у њиховом аоложмју мора.ти.г н аолитичннх пропалица налаже. Алн, епоредно је овде ннтаље о личностима. Главно је. да је неправилном радњом „нанредњачке" владе н занлетеннм банкротским рачунима Финанцијско сташе Срби>е опасно замршено н норемеКено, н да ће требатп доста врсмена. муке и жртава. да се растерају мутнп облацн које су нрни дусн над главу несрстног народа навукли. -«•{«]•*■ Пад банке -Инион женерал 1- и последице за нас.*) (од пигцл члавкл „нлгоднл влнкл г поглкдом нл Бонтуов 111 'кдлог"). I Банка Пнион женерал свршила је свој млади живот. Њен сномен долази у историју Финанцнје која ће њенога председннка спомнљатн у свези са судовима. Она ће битн опет за један пример богатија. како је тешко смртним л.уднма користптн се историјским пскуствима. н како лакоумност л>удска у својој самообмани, лако заборавл.а и најпростије законе вечите нравде. Није Бонту први не ће бити ни последњи. Да нпјг његово име код нас сваки србин нзговарао не би његова судбина мсћу нама нн одзива нашла. Алн на жалост то име увукло је и наг у тај велнки Фннансијски нотрес. Бонту је одиграо своју трагедију п до мало нрећи ћс време преко тога жалостног ироја. Он нрннада прошлости: само судови воднће брнгу о његовој садашњостн. А .1н ми смо својим тесним савезом са том једнодвевпом појавом дошлн тек V средину пашс трагедије. Она ће код нас још више одсљака имати. Ми гмо заборавили при нашој лањској погодбн са Бонтуом да није држапа банка ннти банка држава. Бонту је нама такво начело предложио, ми ено њему његове назоре одобрило и нз тога је изшпао наш железничкн уговор. То је био нрви одсек наше трагеднје. Неумол.ивн основи људског напретка доказали су Бонт'у за нзваиредно кратко време шунл.иву његови\ начела. и он је то нлатио својим моралним животом. И>егов над за нас други је јодсек наше жалосне нгре! Бонту је своју игру свршио! Дчли је то свршетак н код насУ Не треба ни одговаратн, јер сваки гам осећа. да није, п да тек сад долаимо у најжалоснији део! Хоћемо *)~Због нагомжлане грађе закаснило.

ли наставнти ону жалосну игру, или хоћемо ли наћи снаге сами у себи — да рашчистимо старе рачуне? Хоћемо ли бити тако великодушни да нризнамо своје погрешке, да нздржимо своју казну, и да тако свршимо трећи одељак наше трагедије? Од кога да тражнмо одговр? Требали да нитамо оне чиниоце државне, оне вође којима је став .1 ,ено у задатак који су тај и на сс нримилн и с њиме и велику одговор ност — водити државу т. ј. народ кроз валове светеке олује — или требали да питамо народ еам?? стојимо на раскршћу у црној мрачној ноћи. Никога нема, ко би нас унутио, н црне облачине нокриле су и небесне зиакове, који би нас руководити могли Тежак је одговор, као штр је н иитање само. Дижу се пред нама гомилс свакојакнх нрилнка, нреплетени .вудским слабостима ништавим особинама, себичношћу. властол.убљем материјалном забуном и све то тако јако мећу собом врп да и нас обухвата етрах. Па и опет несмемо бегати него храбро погледати у тешкоће јер оштар поглед у стању је н дивл.у звер укротитн. Само тиме можемо ностићн да се утншамо н да хладнокрвно погледамо на дал>и развитак наше неереће. Већ то ћс бити за нас велики добитак. Нећемо нн тражитн одговора од оннх којн га нсће или нн немогу датн, него ћемо гледатн да сами 1 себи одговоримо. Наш вслнки удео у радњи банке гинион жеперал", који је ио нашем убећењу доста мпого н нрииомогао нослори.ча које је банка у носледље време терала — н који су њу до нада довели — имаће носледицс од којих ио нашем скромном мнењу још код наг глабо ко себн може дати рачуна. Неће то бити само материјална штета, коју ћемо у сваком елучају без икакве сумњс претрннтн и го поред свих званичних нзјава н уверавања — него то ће бити и нолитпчна дејетва за наш државни живот. На ту штсту греба највнше да назнмо јер нмају за наг и веће; га значаја. Нмаћемо нрилике у овоме чланку новратити се на то чешће и већ и сама нсторија банке јако ће наг на то ономенути. За то ћемо с њом н отпочетн. Бонту је био управник друштва јужних железннца у Аустрнји |БечТрстј. Он је то место. може се гогово рећн, услед своји.ч Финанснјских онерацнја, које су то друштво јако оштетиле — напустно, и вратио се у евоје отачаство. у Француску. То је било год. 1878. У то времг био је на челу владе војвода Бро .ђп, којп је нокушао, укочнти француски народни живот у клерикалне трагове. Бонту, којн сс но свом политнчком мишлењу тој страшш придружио, тражио јс посланичко место у нарламенту, које је п добно. Комора његов нзбор уништи. Он сс врати у Бсч, алн и ту је већ изгубно нол.е своје радље и тако се повратн на ново у Париз. Ночетком год. 1878 основао је Плас, брат снископа марсељског. банку „нннон женерал" и Бонту ступи сад на чело те банкс. Та банка била је всћ при своме осннван.у клерикалпа, н понајпише такви су капнтали у њу улазилн. Основнн каинтал бно је у почетку 25 мнлпона са унлатом у четвртипн т. ј. 0У| мнлнона дннара. Концем године 187!) повисио се капитал на 50 мил. онет са четвртнном уплате т. ј. на 12'/ 3 мил. и мало доцннје са нздатком нових удеопица на 25 милиона дннара.

У Новембру 1881. закључик је главни збор увећати капитал на 150 милиона — који је требао и до конца Декембра 1881 год- унлатнти. То није више учињено. Неколико месецн пошто је бавка осиована нмала је она готово дванут толико уложеног тућег капитала — као денозите. оставе — нсго што је њен основани капитал износио. Концем год. 1879 бнла је већ та сума на |>0 милиона нарасла, а по беседи Бонтуовој на главном збору у Новембру 1881 достигла је суму од 130 милиона. Тај уложени туђи капнтал био је п главна снага банчина, и љиме је она н своје иослове вршила. Што је иа нашој лаљској народној скушптини од владинс стране изјављеоо да банка има 200 мнлиона свога капитала — то је неистина. Није она толнко имала на разположењу ни са уложеним тућим капита.тнма. Та изјава нам служн у данашњи дан за доказ, како је лакомиелена влада гледала на етан.с банчиио: и то на етање које је могла најнростијпм начнном дознати. п које је јамачно свакоме другоме, који је са банком у каквој ближој везн био тачннје познато било. Какво новерење можемо дати да иас нзјавама те иете владе о стању банке у садањем добу спрам нас? То стање сад нико нн изрећн. а врло тешко и нриблпжно оценити може, и тек ће се носле млого месечног рада судског рашчистнти! Почем је камата на уложене каннтале — као депознте — у Францускпм банкама врло мала, то је већ с тога могла банка и добро нанредоватн. Алн таквн уложени каиитали — п то особено кад су онн у велпким сумама — могу бпти и за еаму банку доста велика опаснос и то тнм већа опаеноет ако се банка — као што је то „ЦЈмоп женерад" чннила — у берзијапске игре , унушта, нли врши послове бапака кредит мобилијс. БаИ\а није нмала код куће дово.ћнога носла — јер има Француска доста својих старих банака — којима је веће иоверсње ноклаљала. и тако је Бонту био нринућен-, тражнтн у другом свету нол.е евојој радљи. Познајући добро Аустро-унгарске Финанцнјске прилике. он је својим оком занео најпре за ту државу. Његова политичка начела. његова окретност, и вероватно још н друге околноетн, које ретко у јавност нрелазе. подномагали еу га у његовнм иредузећима. Бонту је ностао у Бечу особа, која је са највншим круговнма у нрисном додиру стојала. н врло је вероватно, да је влада мислила у њему наћи н свога нолитнчног агитатора. Прва његова радља била је та. што је у год. 1879 добио копцесију за осннвање тако зване Левдер-банкс. Дозвола тс банке без икакве иотребе учинила је у оно време велнку иовику и са свих етрана нзтакло се питање зашто је Аустријска влада дала дозволу за ту банку? (НаставиКе се.)

Шта мисле судови наши? ....петшј рагсе№г! 11 Ако би се то усвојило небн нимало било мање зло него кад би у нас потниривао грађански рат; јер ако би се то као тачио и добро ематрало, онда нашто да се на основу начела неких боре међусобно странке у држави једној зарад иревладе својих начела, — на што н. нр. борбе између радикала и либералне иартије нлн између ове и конзервативне која је данас на влади, нлн у скупштини нзмеђу верне већине и неверне опозицн1е но само треба нод нотписима својих противннка н. нр. под потнисима опозицнје што пажљиво да нечатају у

своме органу виделовцн иа за час пуне апсане, — п противник опозиција побеђена, треба даклс само пунити листове нменима противника на се у исто доба тим и апсане пуне н противник ј савлађује. Либерална партија тако на' чело не може да усвоји а друга која оI собнто конзервативна (јер она друго оно [ име не заслужује) може тим још да усрећв земл»у! То би било слично са оним како се служило с помиловањем у Инглиској азарад ноништаја протнвне партије и династије Стуарта. Хоћете лн ту таку кугу извесна го' енодо виделовачке еудије да унесете у земл>у нашу, на да се н опет надате добру н своме н своје отачбине!? Такнм чнм. таким сретствима и начелом служила би ее само наша пријатељица Аустро-Угарска: такнм чим само се она у Босни и Херцеговини служи. Но ако Бога и среће нма и њој ће се тајнн тренут вечне божанске правде * свет остал« з«ч то љуто осветити! Кад се што иечатано иод чијим пот1 писом само по себи, дахле. без нужно^ ЈЈуноаиса узхе за доказ противу онога под чијим се потиисом печатедо, онда ни!ита не може да помогне ни прорицање ни непризнање окривљенога јер по нравилу своје порицање и непризнање не ма другим чим до једино рукописом који му се не износи да потврди; а голо ј порицање доказа усвој еног, већ и неприлнање не би ни по теорији. а пи по закону нашем, могао окрнвл*еноме да користн. И то је оно што је најстрашније јер би по тој теорији морао окривљени увек доказивати да он није учинилац крнчичнога дела. — дакле усвојило би се начело којим се икквцЈмцмја с.1ужилч. Ту без рукописа једино ако бимоглида окривл»енога спасу од зла -божиј суд. 1 " или ^мазија- илн ^ордалија-. Тако што у XIX веку служило би само на срамоту нашнм извесним школама ј које су одгајиле л»уде са наком логнком и намећу! Како би се који н. пр. _хаџија или ^џелат- могао друкчије ослободити стнда н црвенила, које би га морало снаћи. кад би се окривљивао да је он оне чланке у „виделу- нод знаком _Џ - пун прекора савести писао, ако му се рукоинс његов изнео неби? Или зар не можемо мн печатити неко пиемо н. пр. под потписом некога рецимо Петра, како је силом положаја сво1 га дејствовао на судије да овако илн онако пресуде спор један измећу Н. Н. и Н. Н. — па ако би то био доказ и без писма, шта би онда било од отога ПетраУ Или зар не би могли ми изнетн неку коресподенцију под потпиеом рецимо некога Николе из које се внди како је он у извесним г1 ргроз тренутцпма имао односе са личностима за извесно крив. дело осуђеним; и тадаштаби могло б^тн са тим НиколомУ Или што је још горе н црње. — зар неби могла која непријатељска или нама -пријател.ска аустро-угарска штампа- печататн што под потписом наше важне неке полити; чне личности чиме би се она не истиннто нзноснла као проневерилац интереса ! земље наше ији учигилац каквог кривнчног дела. па зар би имало кога паметног родољуба у нас, да по потпнсу су: дећи. држи да је оно. што се јавља, нI стина!? Ето све то тако може да буде и логнчно мора да се изводи ако се уевоји. ј да је ивиатани аотиис без лрухих локаза а нароиито без рукоаиса доказ протнву ; онога под чијим је именом што печа| тано. Но није се судска погрешка нли вол>а у случају овом г. Маџаревића задржала само на томс пгго је наћен доказ онде и у ономе где и у чему га никако не ; може бптн ни но науци ни по законнма нашим. Још се и даље ишло. Отиш~о се тако далеко да се и само кривично Ае-и> онде нашло, где га и у чему га никако нема и не може битн. Такав рад н постунак, у колико законске основе нема могао би се пре назвати угађањем етрасти својих нли туђих или трговањем са положајем својим, са уздањем народннм и оном народном вером „Бог на суд ц — него ли радом који је оправдан законом нли бар опортуношћу. Ми смо већ давно приметили и зпалн да се у нас са знањем. пискарањем н шкелом тргује и то било на тај начин. да се што већи број табака који се скупо плаћају, наннше, било да се којекакве злосретне заблуде и опака лажна начела у народ помоћу нолитичких спе! куланата и неиријатеља нашег народа иротурују, било да се млађана наша још неискусна н ненаучена снага из школе отрже и као удобно средство употребл»ује зарад постизања скривених и непатриотских тежња. — Ми смо то" већ давно оназилп и знали. зналн дак.»е да се тим п кше*т и прави. јер кадтога трговања не бп било, доиста неби могло оваких и оволиких заблуда у народу нашем бити. Али митм смо знали, нитн