Srpska nezavisnost

— 97 -

могли веровати. да ће се овако што у судству нашем н то без веље нужде догађатн, чиме се сеје и гаји семе друштвеном растројству нашсм грађанском раздору и нереду у држави. Ш Ми смо у нрошлом броју Јабавили се мало дуже са једним засе*ним случајем; те у овом броју нродужићемо говор о томе. Нас у томе не руководе личности, већ начело, па зато ће сваки коме је до здравих и корисних начела, разумети наш оволики говор о засебном случају. Ми смо пажљиво нрочитали два-три п}-т чланак нод подписом п Васа Маџаревић.на ни по закону нашем ни по наупи сувременој не могосмо наћи да кривичног дела у њему има. Да дела ту има, могао би само онај казати, којн зашучцима и извођењем арави и ствара дмо што би зар само шпанска лажно религиозна инквизнција могла да учини, а никако људи од науке, од струке из садањег доба. Извоћењем и закључцима стварати за кога кривично дело није ништа друго него казнити човека — пошто нема дела него се оно само замишља и изводи зо мис.ги а не за дело. — иа и то још и за туђе мис.ги ако би зак.вучца би.ги иогрегини. Та вал>да то неће ни оне личности у судетву нашем. које би у реченом чланку и држале да има дела јер и оне знају да би се тим нрелазило преко круга правне СФере па улазило у другу неку област н. н. у област религије! Само дело, које се хоће као кажњпво да сматра или сама реч. сам израз морају да тачно и изразно законом за крнвичне за кажњнвс обележене буду ма на који начин. Нема судијс у нас па био иравник илп не Зио који то неби знао и у то као истину веровао. Можда би се помншљало дајеувреда или опадање за г. Пироћанца оно гито је у чланну том казано о у,виде.говцима с Лли то не може никако бнти, баш н кад би било кривичног дела у односу на „виделовце," — јер камо доказа, да је г. Пироћанац .виделовац- те да се узети мора да се и његе т«.че, што се -,виделоваца с- тиче? можда би се њему баш тим нанела срамота каква ако би ее судом тврдило, да је н он Виделовац пошто је ^виделовац- већ ностало у народу погрдн" име. Треба помишљати шта ће бити ако би г. Маџаревић казао: баш н да сам ја то рекао — ја тебе г. Пироћанче не сматрам за „виделовца^ те бн част и поштење: ја друге разумем нод „виделовцима и ! Суд бн тада у таком случају или морао то усвојитн на г. Маџаревића ослободитн нлн сам доказиватн па и доказати да је г. Нироћанац баш доиста правн .,внделовац, и а тако далеко ваљада се не би бар за хатар г. Пироћанаца те; ало иошто име „виделовац- није такво, којнм би се наметан н савестан човек могао поносити: — или би морао суд усвојнти, да је г. Маџаревић (боље рећи „печатан- г. Маџарев. замиги.1>ао под „виделовцнма- и г. Пироћанца, а тада би наравно човека за мигиљење за замншљање и то можда подметнуто судио. Као год што је нужно да дело постоји и да је као кривнчно одређено тако је исто по науци нужно да и лнце коме се или нрема коме се крив. дело чини буде несумњиво одређено на било носред?.о или непосредно јер без тако одређеног лица никако не може бити кривич. дела, а млого мање да се можс знати какво ће дело бнти. Лице се одређује положајем, кругом н односом: а положај: круг н однос тај онет обележавају или закопи изречнн или сама нрирода ствари. Ничим тим није г. Инроћанац одређен несумњиво поуздано као „виделовац." баш н кад би се доказало. да је који чланак напнсао или нратио за „Миделојер на тај начин могло би се сматрати за доказано да су сви >виделовци- несумљиви пријатељи данашњој династији. у шта у нас паметни н патријоте људи никако не верују, — или да су несумњнво сви нрви радикали они, који се у Самоуправп и у нрограму њену јављају што би тешка заблуда бнло и у шта пикако неверује онај који личности те изблнже и из раннјих времена добро нознаје.

но ма шта одговарати на нет&ља „Виделова а .

она бе-

Жао ми је, што „Виделу" морам одрећи дар „пророчанства и , јер није ногодило, кад иретпоетавл.а, да еам ја писац чланка у „Срнекој Независноети" : г шта мнсле судовн наши". Оволшсо само зарад истине. А у осталом сматрам за излиш-

Ј Ђ. АвакумовиК

Грочански нзбор. Није било доста, што је ново сковани посланик грочански трудно седадокаже законитост свога избора. но ево сад и полиција грочанска иритнче му у номоћ, доказујући у „Виделу/ како се народ веселио кад је нзабрат Светозар Гарашанин. Оно, ни Светозар није говорио о избору, већ внше о катастроФи од 1868 године и о својнм иодвизима на Јавору. а боље би било да је и о једном и ° другом ћутао. Не треба много чачкатн око катастроФс од 1868 год., јер ако се развеже торбица многоме нећс бити но вољн што може из ње изићи, а какво је јунаштво показао Светозар на Јавору знају они, којн су га пред Дервиш пашом напустили тако стидно. да га је он тек после 24 сахата заузео. 1° С У јунаштва која ће историја оценити, као што ће н неке јунаке нобележити који су знали својој браћи но сто батина на Јавору ударати. Ако Гарашанин таковнм успоменама будс задовољан мн нећемо протестовати. Свакојако он би са својим адвокатима грочанским боље учинио. да нан ј е објаснио т\ слободу нзборну, ио којој је његов иро• тив кандидат морао леокати у тавници вашљивој и са убицама у гвожђу дак.ге се за Светозара по срезу званично агитова.го и ирети.го да Ие сваки онај доиасти 3атвора који за Анту НешиКа буди г.гасао; пека нам даље Светозар Гарашаннп објасни ту слободу избора но којој су н канетан грочански. и оба његова писара, и ђумрукџија нротур^ин међу новереннке те гласали за њега — Светозара: нека се на послетку објасни, 1 како је могло бити да Анта Непшћ ове године скоро остане без гласова кад | -впделовци- нропадају. докле је прошле годипе кад -виделовци^ у евој својој силн бијаху. он бно озбил»ан противкандидат Дробњаков V Сва ова нитања доI ста је да се само ноложе па да и одговор собом донесу. Но најјасније одговорнће на њих у своје време капетан грочански, коме смо ми већ рекли да његово дело не застарева за ает го,\ина Пека намти!

ГОВОРНИЦА 25% Мн смо ионудили виделовцима оних 25% од 80.000 дуката , што би их, но њиховом казивању г. Ристнћ имао добити, од ироналог трговца бечког Руса, коме их је г. Ристић тобож дао на оставу, но под условом. ако виделовци ту своју измишљотину не докажу, да им се обеси о врат велика табла с натиисом: ^лажови !- и да е том таблом о врату нрођу од врачара до Калимегдана. Нисмо се надали. да ће виделовци ту нашу понуду тако драговољно. гако оберучке. тако Н1 иречац ирпхватити, као што то учинише у броју 24 -Видела- од ирошле среде . 10 Фебруара . уводннм чланком под насловом 25%„Впдело" је управо с одушевљењем нрнхватило нашу понуду , те је, ваљда ; у страху да г. Ристић неће одустати од своје речи. одмах унаиред истиснуло оаај услов. који му је стављеп за случај ако не докаже своју измишљотину. Још сунише. опо се у заносу за толнким златом н пребацило, те је више учинило, него што се искало : „Видело" је поменутим чланком обесило таблу са својим правим именом себи самом о врат па је с том декорацијом прокасало не само од Врачара до Калимегдана , него но целој Србнји, докле су га год могле прогурати нријатељске опомене Гарашаииновог доглавника, на чак и у стране земље, где год има посланства или застуиства срнј еке владе. V ономепутом чланчићу има толико лажи, да је п Видело с тим уираво само себз надлагало. То је више него ј табла са натписом „лажови". Признајемо, да нас је дирнула та изI ненадна предусретљивост; ми смо трону-

тн. Ми смо само нскалн, да само распростнрачн оне лажи лично обесе ону таблу о врат н да прођу само од врачара до Калимегдана, а не да је цело г Видело а ироноси по свој Србмји. Закључујући а шајоп аЈ шшив уверенн смо да ћете ви н на ту маленкост прнстати, у толико пре, што би вам се тим дала нрилнка да једаниут истину признате, — само се бојите, да вам није дозвољено ујемчен ћар, ако бн ипак имао Русо да плати г. Ристићу оних 20.000 дуката. Тај се страх ваш нсказује у речима: „имање се не уступа нреко новина, и то још путем некаквих изјава, на којнма нема ни потписа онога, који своје нмање уступа.Не бојте се, господо. Ко се год иријави г. Рнстпћу као писац оне оштроумне досеткс , добиће уиутницу на оних 25%, чим изда реверс , Ја 6е се за с.гучај неистине аодврКи уговореној гиетњи. И ако наћете таку оставу иод именом г. Хаџн-Томе, и то ће вам се признати. Но вн би могли о свакој толикој остави. ако је има, посумњати да се тиче г. Ристића, ма била под именом каквог Мацлијаха! Вашим казивањем о некој кауцији таста г. Ристића нанисали сте предложен вам назив на табли н уиртили „Виделу 1 * о врат. Оио га је пронело свуд, само није пред судом. Јављамо да ће му се и носле дати прилика, тек да се види, има ли и „Виделу- суда у Србији. У осталом напомињемо, да није нико обећавао п народу с оних 25°/ 0 -: народ их није ни искао, а што је кад заискао, то смо му навек учинилп: није ни „Дружина за потпомагање српекс књижевности- до те невоље, она има доста да вас бије. Него вама, вама дијурнождерним неситовићима намењујемо све те дукате. Сад, иа ноге, очајни јунаци, па, или таблу о врат. нли 25% •

ИЗ ЛИСТОВА стралих Иарискн донисник -БаПу Хе\У8-а и , разговарао се са генералом Скобељевом, из кога разговора доноеимо оно што је важно. и што је сам Скобељев прочитао и управо потврдио. Генерал је рекао: ^Ја не смерам да днгнем буру, но да је отклоним, а то се само може слободним говором учинити. Ако ја говорим, да постоји неиријатан Факт, то за то што он иостоји нисам ја одговоран. Тај Факт је нензбежност великог рата, ако Аустрија продужи покорење Словена у Босни и Херцеговини. Ја мрзим на рат, тако ми части, ја се гпушам од рата. Двадесет и једна хиљада људи пало је под мојом командом у једном походу. исвештојеу војничком позиву грозно, ужасно и мрско, ја еам искуеио. Моја је цељ дакле да истином постигнсм оне резултате, до којих моји земљаци мисле да дођу ратом, и за постигнуће којнх ће они да отпочну рат ако дииломати нред Фактима хоће да затворе очи. Онда се такозваном дипломатском дискрецнјом (поверљивошћу) неће моћи нншта добити. Два прва мајстора у дипломацији била су Кронвељ и Бисмарк, и онн су увек говорили са отвореношћу нрактичннх људи, који су знали шта су хтели, и разумели, како то могу постићи. А шта хоће Русија? запита дописник. Скобељев одговори: „ Пиихта за себе; мисмо парод од идеалиста\ ми смо способнн за велико одушевлење и велико иожртвовање. Али ми видимо да Аустрија нашу браћу притискује, она хоће евој улазак у Босну да преобрати у будуће у нотпуну владавину над свима Словеннма балканског нолуострва. Аустрпја је добила само надзор над тим двема словенским провннцијама алн онанема никако нрава дау.шма|р ек РУ те п дасемеша у религиозне односе народне. Аустрија је тамо увела тичаву клернкалну пропаганду нримившн обреучке нрогнане из Францускс језуите. Она је ове преоблачила у руво источних нопова, који хоће сељаке да отуђе од њихове вере. Ништа није сигурније, нродужи даље генерал, ио да ће се сва Руспја ујединити. да еуз-

бије војнички клерикализам Аустријанаца у тим земљама. У овоме ће и Руснјж бити мото: г ћаи(1в е^(себи руке). Русија се сагласила у берлинском уговору, ма да , га није одобравала, но она мора Словене ■ ЈУ^но од Дунава, од нритисжа чувати. Ослободити се од Мухамеда, да би могао подјармљен бити светом римском државом, немогуће је. Словени неће то трпеги; то треба да знају дипломати. који хоће увек истину да игноришу, да би се рат отклонио. Скобељев изјасни даљс, да он нема ни од кога какове мисије. но да је дошао из свог сопственог побуђења. да би јавно мнење зааада иротив к.\ерикаигне Аустрије расиллио и да би иредрасуде отклонио, које се у том састоје, што се мнсли, да ће се еманцииацнја Словена прсобратити о у господство руско. Али он уверава да ће словени што год буду више слободнији, тиме и више отпастн од једнолнкости са Русијом. У даљем разговору жалио се генерал на равнодушност немачке владе у погледу нарушења берлинског утовора од стране Аустрије. Немачка нетреба да се вара тиме, што мисли да је Русија у носледњем рату ослабила. Русија броји на сто милијуна становника, и пезадовољство које је непотнуним успехом нашег носледњсг источног рата проузроковано. нестаће одмах чим ми отпочнемо рат за ослобођење потиштених Словена. Немачка не може Русију напасти, без да се изложн нападу од стране Француске. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 13 Фебруара 1882 Председник А. Ђ. Поповић отвара седницу у 10 часова пре подне. За министарским столом : Новаковић. доцннје Гарашанин и Гудовић. Раша МилошевиК и дугови интерпелишу министра просвете због тога што је усред зиме многе учитеље преместио. Министар нрнма ннтерпелацију да на њу одговори. Дим. Катић, Мнл. Мнловановић , Нов. Милошевић и други иозивају мииистра да одмак одговори на ову шггерпелациЈу. Жагор, Председник не дозвољава да се говори и нозива се на пословник. Раша Ми.гошевиК предлаже да се учитељска школа премести из Ниша у Пирот из политичких узрока. Рад. ДрагојевиК интерпелише министра унутрашњих послова због среског писара Мате Миловановића што гонн и хаиси мирне грађане. Интерпелант набраја неколнко кривица писаревих. Министар Гарагинин. Наредиће одмах истрагу и против ипсара и протпв среског начелника. којн је трпео да његов подчпњен ради н иротнв закона. Рад. ДрагојевиК задовољава се одговором. Многи траже реч , но иредседник се брани нословннком и не дозвољава да се говори, кад је ннтернелант задовољан. Марко Иоиовић и други из оиозпције и већине скунштинске говоре у жагору. Неколико тренутака завлада врева. Председник ставља питање: је ли скупштина с одговором задовољна. ВеКина јесте. Председник јавља да је нротив послапика Мих. Јеремића стигла жалба његових бирача из 7 општнна, но како у жалби има грдње нротив посланика . то не може дозволити да се прочита. П. ПашиК. Двапут смо питали кад ће миннстар-иредседник одговорити на две интерпелације због Бонтуа, које смо пре 15 и више дана поднели. Сад поново стављам то питање у име целе онозиције и захтева да министар-иредеедник одговори у нопедељак. Моли нредседника да ово једаред узме као озбиљну ствар и да тај захтев оиозиције саоишти миниетру-иредседнику. Председник. Саонштиће још данас министру-иредееднику и јавнће скушнтини одговор. Дим. КатиК моли председника да пита министра унутрашњих послова кад ће одговорити на његову интерпелацију због гоњења и хаишења од стране полнције у округу ћупријском и његовом срезу.

1 1