Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПСКЕ ИЛУСТОВАНЕ НОВИНЕ.

= за < +. -- +» - - < => = а === |

КРАЈЕВА.

у шашншни у ении; у ни | пина | пе | си у ке (|

УСПОЛЕЕ ИЗ ИТАЛИЈЕ Верона.

па 50 1 ~

ерона! Коме није познато милозвучно кјиме те горњоталијанске вароши, где се

„А развио онај нежни љубавни призор срењевековне романтике, што гаје В. Шекспир,

тај великан драмописац, украсио свима драсачував га тиме за

У

жима божанске појезије, сва потоња времена, да не утоне у море 34борава 2! Спомени слатка имена Ромео п Јулија, па ће и данас живље да задрхтају млађана срца евију љубавника; и за то ће се тшекспирова трагедија представљати на позорницама свију образованих народа, док се год људи одушевљавали буду за лепоте богодане појезије; а док год то устраје, имаће и Верона ванредну драж за све путнике и неодољиво ће их привлачити п сада. У том су месту поменута два огранка племићких лица, а крвних душмана: Капулетића и Монтекића, угледали света, ту су се упознали, страсно 34. волели и напослетку тужну емрт нашли !

Верона је без сумње једна од најинтересантнијих вароши целог апенинског полуострва. Сваке године долази небројан стран свет у Италију, и ма да је путницима главна цељ путовања Рим и његови бесамртни споменици, то се зато многи радо задржавају и у Верони. Ова варош по својој хисторијској прошлости у опште млого личи на сам Рим, ту некадашњу престоницу света. Као Рим, исто тако има и Верона значај, који се односи и на стари средњи и нови век,

Верона лежи на подножју тиролских Алпа, који се високо дижу изнад велике горњоталијанске равнице. Са севера, из снежних брда, долази река Еч (Афсо) и тече брзим, плаховитим током кроз варош. Верона лежи близу а устријске границе, али за то ипак показује тип праве талијанске вароши. Не знам, како је изгледало тамо још за аустријске владе, али ако се тада у овоме или ономе огледао још немачки характер у тој вароши, сада ћемо већ заман тражити у Верони и најмањега трата од пређашње туђинске управе. Ретко ћеш тамо чути немачке речи и по самим хотелима. Странац, дошав први пут у Италију; затећи ће већ и у самој Верони прави талијански живот: бујну живост и веселост, шум и вику, а то се опажа нарочито на јавним ме“ стима.

Најживље место у Верони и средиште ва-

рошкога живота јесте „Рлагла ф Есе“. Ту се продаје све, што је нужно за свакидашњи жи-

волт: разно зеље и вариво, воће, месо, брашно |

и т. д. Талијанске пиљарице седе под грдним белим сунпобраном а пред њима стоје велике хрпе разноврсних јестива, што се све продаје по врло умерену цену. Ову пијацу окружавају све сама средњевековна по тадашњем оби-

Чају са Фрескама богато ишарана здања; од

којих упада у очи са своје лепоте „раја2хо Мајет“.

особито

Али лешших палата наћићемо у Верони на „рлалта Деј Зјапоп.“ Ова пијаца граничи се поменутом „ртагта 4 Езје,е Ту су саграђена, зданија некадашњих владаоца из лозе Скала или СОкалигера. Ова је лоза управљала Веровом у 14-ом веку.

Најугледнија здања на „рлагха деј Уастпог

а без сумње и у делој вароши, јесте „рајалло де! Сопаећо“, или „Говета,“ саграђено у 19-ом веку од ВеронесцаФра Ђакондо, који спада међу најславније архитекте ране ренесансије. На тој дивот-згради налазе се статуе гласовитих мужева из старога века, који су серодили у Верони, или су ту живили, на име: Корнелија Непота, Катула, („Маша Ушашо сапдећ, Уегопа Сабшо.“ Оуг4-Талфшп таспа 810 Аеђеб Мегопа Сабшо, фиапбшиа ратуа рто Мап«та. Ушао.“ Матна!.) млађега Плинија, Витрувија пи других.

Чудновато се разликује „рталха Феј 5лапоме од „ралта Ф Езђе.“ На овој последњој пијаци струји најбујнијии живот, а одма у близини на „рлалха (Че Зјопол,“ влада необична свечана тишина што старим зградама на тој пијаци даје тим озбиљнији изглед. На сред пијаце подигнут је мраморан споменик Дантеу, том узор патријоти и највећем талијанском песнику. Данте је након свога изгнанства из Фиоренције боравио дуже времеу Верони, где су га грађани гостољубиво примили. Стату: представља нам Дантеа као човека озбиљна, дубоко замишљена, са Финим, израза пуним цртама, из којих просијава ванредна духовитост. Чисто му читаш са лица онај вељи бол, што га је осећао у дубљини своје племените душе са велике несреће евоје јадно раскома-

дане отаџбине. Дали је икаде слутио Данте.

да ће се његова жарка жудња за уједињењем драге му постојбине, за коју је идеју у животу морао да поднесе толике патње, испунити тек пакон шест столећа !

На „ратта Феј Уепол“ некадашњих владалаца из лозе скалигерске. Ове зграде са својим чађавим, излупаним зидовима, са неспретним кулама дају нам верну слику некадашње Вероне, како је изгледала у средњем веку. Ту је црквица „У. Мала Апе ботза“ а пред овом подигнути су у порти под гвозденим, вештачки израђеним решеткама, надгробни споменици владалаца из лозе скалигерске. Земни им остатци почивају у високим сандуцима од камена, Окалигери су владали у Верони само за једно и четврт столећа, али су они и за то саразмерно кратко време подигли Верону на врхунац њене величине и славе. Сви знаменитији споменици из средњега века, што се и дан данас још показују у тој горњоталијанској вароши, доводе свој постанак из времена поменуте кнежевске лозе, која је била некада тако отмена и славна, а којој је последњи потомак као скроман ципелар, у пукој сиротињи умрђо пре годину дана !

да владе скалигерске спевао је Данте своје бесамртно дело „Плута Сотоефа“, које ће светлити за вечита времена као сјајно сведочанство величине човечанскога духа, и радио је одважно и неуморно на политичкоме преображају своје драге домовине Италије. За владе те исте лозе живили су у Верони и Ромео и Јулија, ти светли обрасци чисте и верне

љубави, те две чаробне појаве, што миљем и- |

спуњавају све осећајне душе. Осећајући једно спрам другог неодољиву љубав и наклоност што им је мисли далеко од земље уздигло у небесне сфере, нису они презали ни од какових препона на овоме свету, чи од вековне

мржње и непријатељевања својих породица, па |

ни од самих грозота смрти!

Од „ралла 4 Езјес води улица „Уја СареПо“ на оно месте, где је стајао некада. поносити дворац племићке лозе капулетићеве. У

том се дворцу родила и Јулија, Сада заузи-

Мају то место три обичне куће на спрат и Торе на мраморној плочи показује натпис, да

је ту некада био саграђен дворац породи-

налазе се здања“

де капулетићеве. Натпис је врло нежан ! гласи: ~ а

(пезје Фитопо Је сазе Че; Саршећи

Фопаде чзе; Ја бпштеа |

А | 6 он

Гало ртапзего 1 спом вепћ

е сапфатопо 1 роеб поћи.

(Ово су биле куће Капулетића, од којих се родила Јулија, за којом толико пламте нежне душе, и коју песмом прославише племе- нити песници.) | 4

Како су вежне и лојетичне ове речи, а како просто изгледају сада куће, на којима стоји поменути натпис! Куће су сасвим обичне и једноставне, бев икаква стила и украса, а унутрашњости савршено одговара простом им изгледу с поља. Двориште је тескобно и прљаво, запремљено је старим, олупаним кочијама, а на крају налазе се штале. Ирони- 5 чан осмех мора и нехотице да се наметне странцу, када, ступив у двориште, на мах о0сети непријатан задах, а претстави сад онај дивни, чаробни призор шекепирове драме у јулијином врту, где под закриљем благе талијанске нојце двоје заљубљених изливају у слатким речима осећаје верне љубави, која их беше испунила надземаљским миљем и блаженством !

Време немилице руши и обара све, што постоји на овоме свету, не штеди ни сјајних палата поноених великаша ни трошних колиба_ сиротних сиротана. Али су вечите идеје! Мисао о верној љубави, која је узвишена над свима тешкоћама, која небесним миљем пуни у душу и срце, та мисао, најдивније оличена у „Ромео и Јулија“ живи и данас, а живиће док је света и века !

Ко жели, да за свога бављења у Веропи разгледа све главније јој споменике, добро чини, када варош и њене знаменитости засебно посматра по старом средњем и новом добу историје. Средњи век огледа се у Верони поглавито у горе поменутим двема главним пијацама: „рлагта Ф Шзбе“ и „рлалла де Успон.“ Али амо се рачунају такођер нш знаменитије цркве веронске, које су махом саграђене од самих чувених архитекта из средњега века. Верона истина нема оних великих и сјајних богомоља, воја ћемо наћи у другим варошима. талијанским: у Риму, Милану, Фиоренцији, Џавији п Млетцима али зато ипак и веронеске цркве имају не малу вештачку вредност.

Најзнаменитије цркве у Верони јесу „5. Лепо,“ саграђена у 11 веку и „5. Вегпагат.“ Ова има красну, ванредно вешто саграђену капелу, такозвану „Сарреја РеПестии.“ Саградио је чувени архитекта Санмихеле. Капелица. изгледа налик на округао коринтски храм и све је од најфинијег белога мрамора. Ретко је где наћи сличне зграде, тако нежно и уметно израђене, као што је „Сарреја РеЏеглмта, Ко је имао прилике, да види тај дивни храм; могао се потпуно уверити, да архитектура ствара не само дела, која задивљују својом громорношћу и смелом грађевином, него и такова која, што се тиче Финоће израде и савршенства облика, достојно се барабаре са најславнијим производима вајарске вештине. Сваки поједини део те дивот зграде и по себи је красан и савршен, а сви екупа сливају се у најлепшу хармонију и дају утисак „тихе величине и племените простоте“, чиме се одликују сви вештачки производи класичке древности. Да Санмихело ништа иначе није створио, осим ове дивне капелице у цркви „5. Ветпагфт“, и то би већ довољно било, да гг |

обесмрти, да му уврсти име међу прве архи-

Др. Ђ. Дера.

текљте свију времена !