Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
~
Њ
у —_—_"_"_РГЉ А РРА + " Шу ивниниј -Оаке стим -<
| ј | ; |
| кова, као н. п. Гундулић у трећој песми своЦЕ га „Османа“,
о - 51 Свладне и слатке бугаркиње,
„а НИШНЕ Дјела од славе да у слави
___| __з свега овога се види, даје г. Весели-
_ којима данас више нико и не сања. Кад је
_ли смо се у том преварили, јер од све“
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
269
_ пелашког и јелинског племена.“ Овако јешто
могао сањати само песник из пређашњих ве-
Од Орфеа овдје прво, Нека у вијеке свак зачиње, Чу звијер, птица, ками, дрво
Со Бугарин их славни остави ЕН _ Словинскому свом језику,
Бугаре се у њих вику.
Тијем у њих се још зачина, Што се у пјесан стави од давна Од Лесандра Орбљанина,
Врх свијех цара славна.
новић покупио некадашња чудна мишљења, о
његова књижица угледала света, ми смо се радовали, јер смо мислили да ћемо у њој наЋи што о језику маћедонских Срба, о њиховим песмама и обичајима, као што смо нашли у књижицама, Ђаџовића и Алексијевића, а-
га тога у њој не нађосмо ништа, за то и не могосмо употребити при писању своје расправе „Особине ресавскога или косовопољекота диалекта“. Али при свем том нама је мила и драга и ова књижица, у којој сег. Веселиновић заузима ватреном и жарком љубављу за онај део нашега српекога народа, који је много и много страдао и такве мученичке патње толико трпео, да је већ п за своју највећу светињу, своје народно име морао почињати да заборавља.
У Карловцима. Ј. Ж.
Реалке и гимназије. Ријеч у своје вријеме. Натисао Мојо Медић, прави учитељ на кр. великој реалци у Земуну. Земун, Штампарија И. К. Сопрона 1882. велика
8" с. 31 Цијена 20 новч.
Већ од више година води се у културном свету спор о томе, да ли садање средње школе (гимназије и реалке) одговарају захтевима, који се на њих стављају с једне стране, као на предуготовне заводе за академске штудије, се друге стране као на заводе за опште образовање. Нарочито се са стране заступника гимназијалнога правца потеже питање, да ли реалке имају у опште право на опстана. Пошто ово питање почиње да занима и интелигентније кругове у нашем народу, то је т. Медић написао горњу књижицу, да спор између реалке и гимназије са свога станови“ шта расветли. Он као и његов колега Вала са раковачке реалке (в. расправу истога у овогодишњем програму вел. реалке раковачке) бацио је копље за реалке. Доказује потребу тих завода и да су подобни, да уз нешто реФорама дају хармоничко образовање. Писцу | су природне науке и математика као средистовалентне класичним
ство за образовање језицима, те их зове удва мио мирисна цвијета у вијенцу осталијех предмета“ (6. 21.). Њему вреди реалка колико и гимназија и иште с тога за оба завода једнака права.
У колико потписани познаје садање стање истакнутога питања, рекао би, да велика већина писаца није задовољна ни са уређењем реалака ни гимназија. У првима се показује недостатак Формалнога образовања, у другима опет није реално образовање као што треба. Тако је на пр. на другој скупштини чешких лечника и природњака, која је била ове године о Духовима у Прагу, славни проФесор прашке политехнике Тилшер поменуо преку потребу, да се о том размишља, како би реалци долазили до хуманистичног образовања, које им сада на њихову велику ште-
више превлађује у позваним круговима мнење, да се установи једина врста школа за опште образовање, која би дошла на место садањих гимназија и реалака. Том јединственом заводу припада по нашем мишлењу будућност. И горе поменута скупштина чешких лечника и природњака донела јеједногласно резолуцију. да је потребно, да се средње школе, које су сада раздељене, споје у јединствену школу.
У колико су реалке потребне нашем народу, то се најбоље види по броју ученика, који у наше домаће реалке долазе и отуд у политехнику прелазе, јер је реалкама цељ, да спремају техничаре. У том погледу је врло инструктиван попис, који је изишао у овогодишњем извештају раковачке реалке; у њему се налазе имена свију ученика, који су од 10 година овамо реалку свршили са означењем, којој су се струци после посветили. Из тог пописа се види, да је саразмерно мало ђака отишло у технику и да дакле за оне друге није била реалка потребна. Јер г. Медић не мисли ваљда озбиљно, да је задаћа реалке, да спрема ђаке за „школе за политичке чиновнике, као штоје био „Метла тезКазе у Бечу“ (с. 28.. Та околност морала је превагнути и код хрв. слав, далм. земаљске владе, кад се решила за укидање раковачке реалке.
Сасвим се слажемо са г. писцем, даје то брука и срамота, да се у нашим средњим заводима посвећује најмања брига нашем матерњем језику. Колика је од тог штета, види се скоро на свој нашој интелигенцији. Нас неће ниједно уређење наших средњих школа задовољити, које не даје доминирајуће место српском језику. |
Ако се потписани и придржава мишлења, да су класични језици неопходно потребни за, хармоничко образовање, то ипак мора да призна, да је књигу г. Медића са задовољством читао, јер га весели одушевљење, којим г. писац заступа интересе школе, у којој се образовао и у којој је сада и сам достојни наставник.
М. Петровић.
5 БЗЕЗЕЧЕЗЕЧЕЧЕЧЕНЕ ЗАВЕРИ,
Чу;
Астрономија.
Астрономеке белешке за Месец Септембар 1882.
Меркур се не види. — Венера је веерњача и достиже 15. Септембра највећу своту источну елонгацију. — Маре на западу, слободним оком се не види. Јупитађр излази почетком месеца у 10. — Сатурну 8 сати у вече.
Астрономски дневник
ДАН. САТ. МИН. 1 5. 85 ј. излаз
6 16в. залазак | Сула 6 82]. излаз
6 18 в. залазак | моведа 4 Венера и месец у коњункцији 8 2 Фв. ј) прва четврт 11 Почетак јесени 14 Месец у Екватору
14 8 _— в. Месец у близини земље. 15 (5 Ној ЈЕ пун месец: Венера у највећој источној елонгацији, — Положај: ј Венера
ту не достаје.“) То је равлог да све више и
=) Расдасев ит. МзјешЕ уусћоуафејзку Даја 1882. р. 416.
Земља
21 Јупитар и Месец у коњункцији. 22 8 28ј. ( последња четврт. 21 Месецу Екватору. 29 10 29в. Помрачење !. јупитровог пратиоца, 30 —7 Ф Мена месеца. Селим. Природне науке.
(Земљотреси) Од неко су доба учестали земљотреси на грчкоме Архиплу. 27. Августа у вече био је необично јак потрес у Мисолунгију (ту кажу да се отворио унутри у мору кратер један) у Волу и целоме крају крај Пеликона. Тога је пута било доста штете.
(Астрономски балони). Париски метеоролошки обсерваториум хоће да наместа мали један Вајоп Сарћћ, да знанствено испитује температуру и влагу у ваздуху. На балону томе има свију апарата за мерење, што су нужни, те ће апарат тај у извесне часове дизати се у вис, и то кад нема ветра, до неколико стотина метара.
(Аворолит). Врло редак аеоролит, има у њему угљена — дошао је пре кратког времена у Берлинску академију знаности.
Поклонио га је био природњак Херман Бурмајстер немачком министарском ресиденту у Виепоз-Ајтез'у.
Како природњак тај вели, пао је аеоролит у зиму 1880 у провинцији Етте Елуз, а завијао се при падању као да је дан. Бурјмајстер је оставио камен један за збирке у Виепоз Аттеу, а већу половину послао је у Берлин. Али се аеоролит на путу поново поделио на два дела. Спада међу метеорите, у којима има угља; мрко је сив, слабо светлуца, а нема у њему видљива метеорска гвожђа, него тек посуто отворено сиво округло зрневље и по које зрнце загаситог сјаја металног и зеленкасто жуте боје; у маси тој има и заокругљених мрва ређе неке супстанције, која, је такођер земљана.
(Висина дрвећа). По „Тајмсу“ највећа су дрва на свету БКукалипти у прашумама Аустралије на брегу Велингтон. Дрвеће је тоу обиму преко 80 енг. стопа, а висина му је преко 350 стопа. Има ту једно дрво са шупљим стаблом, у коме се лети на врућини држе части и весеље, те се у ладовитој одаји тога дрвета по који пут свјачески провело. Е али сад су од скора пронашли у Викторији дрво једно, што је куд и камо громорније од Еукалипта.
У округу Фернсхаву има дрво Епсајурбив Атусданпа са лишћем као бадем; на томе дрвету прва је грана тек у висини 880 стопа, а високо је дрво то 430 стопа.
(Мрави праве мед.) Мал те неће чели отети привилегију, што јој дала природа, да сама мед ствара. Американац природњак Масјок нашао је у Мехику врету једну мрави, што их је прозвао Мелигерима. Филаделфијска академија знаности саопштила је опис тих живогињица, код који трбу отекне те се у њему ствара изврстан мед. Мехиканци дођу до тог меда тиме што метну мраве под пресу.
ОФ ан ||| ај Ц'зе
ТИЧЕ новост. |
РФ РЕЧЕ НФЕР ПИ ПЕКО ЕФ
(Наше читаонице и српска уметност). У овом листу било је једном говора о томе, како би у нас требало установити друштво за неговање наше народне уметности а наиме сликарске уметности. У нас, жали боже, иде све споро и млако, па тако ће протећи још много воде Дунавом и Савом, док се отпочне радити, да се овај предлог оствари. Међутим опажа се радостан појав, да у нас имаде доста одличних уметника а наиме сликара, старијих и млађих, који у пркос томе, што је у нашег света мало смисла за лепе вештине, вољно и одушевљено раде свој посао.
У свакој нашој повећој општини, с овуп в ону стране Саве, има поједно просветно средиште у местној читаоници. Та корисна установа одомаћила се у нас а местимице напредује тако лепо, да је милина погледати.
Имаде у пиашим повећим местима читао-