Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
ЈИ
ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
244
СИА С
ЗАО ВУД
|
“случајно на њу падну. То долази отуда, што се у длакама тих гусеница на-
ВЈ
ис еј БИЉАКА. %
= ЛЕ а
У ацело је већ свако искусио, како декоје гусенице опале кожу, кад
лази нека јетка течност, која се зове
мравја киселина. Име то добила је отуд,
што ју и мрави производе. Длаке од гусеница, које оне по 'свој прилици могу по вољи са себе да стресу, уђу лако у кожу, влажна, и проузрокују тада јак свраб и жестоко запаљење. 'То опако својство задрже те длаке и пошто гусеница угине. Мравја киселина налази се и у длакама, којима је коприва посута и због
тог коприва жеже. Она је добивена и дес- консервовање меда. Баци ли се у какав
тилацијом иглица од бора са водом, те је дакле има и у тим иглицама. Сад се продаје неки прах, који се састоји из | длачица од Хеџтепа ргшпепз. И у том праху има мравје киселине, али дакако тако мало, да се његово својство, да же-
нарочито на местима, где је иста |
стоко дражи мора од чести да припише
(кремењаче), који се налази у — длачицама. Фогел узима тај исти узрок и за жестоко палење коприве; у њеним длакама има толико силицијумдиоксида, да им је врх крт као стакло. |
Мравја киселина не налази се само у иглицама од бора, него је има и у њетовој кори и дрвету. Ње има даље у свима копривастим биљкама, у соку од чуваркуће (Зетреглушт (гесгогит), познате биљке, што расте по крововима, и још у другим неким страним биљкама. Мравја киселина налази се сем свега тога и у минералном блату, а доказана је
механичком дражењу силицијумдиоксида |
тај исти уплив има мравја киселина и |у меду. Кад се од исте сорте меда једна, | половина кувањем пшречисти, дакле ослободи от мравје киселине, која је изхла|" рила, а друга половина остави каква је, | онда се та друга половипа може година| ма да држи у отвореном суду да се не поквари, а пречишћена половина прећи ће набрзо у врење. Пчеле, чим их што буни, пруже одмах своју жаоку, на које се врху укаже маличка капљица мравје киселине. Кад после жаоку увуку, не оде и капљица патраг, пего њу отару о саће и отуд дође оша и у мед. Због тога се примећава, да гдекоји мед од јако немирних пчела има много више мравје КиИ=
Слике са села: Ђердан. По слици Апдриола.
и у гуану, којом се употребљује за ђу брење.
Слаба пажња обраћана је дојако налазењу мравје киселине у меду. У свасој сорти Фришкога меда, који још није пречишћен, налази се мравје киселине, која се може дестилацијом са водом из меда да одлучи. Фогел је налазио у меду | мравје киселине просеком 1 део на хиљаду. Та мравја киселина важна је 3:
сладак сок н. пр. у ширу квасца и после само малчице мравје киселине, онда | неће да наступи врење; па и ако нека течност већ сасвим бујно ври, то ће ипак врење одмах да престане, чим се у ту течност спусти кап мравје киселине. Па
селипе и оштрији кус и мирис, него мед од мирних птела, који је више благ. Отуд Фогел изводи, да подобпост пчела, да производе мравју киселину, пије средетво
| за обрану. да би убод бпо осетљивији,
него да је томе цељ, да сачувају свој мед од врења и кварења. По нашем мнењу биће и једно пи друго.
Пчеле имају до душе у својим жаокама фатално средство за обрану, јер зна се, да кад пчела убоде, она и умре. Ње-
"на обрана је дакле уједно и њена смрт.
о томе је пчела најкомунистичнији створ што га има. Она може употребом свог оружја да одбрани само дружину, те нам тако даје најразвијенији пример о пожрт-
' вованости појединаца за благо целине.
рат
пара даља Ето
аса
њи >
атар пао-аање