Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

ОРПОКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,

| У У 210

Па ја држим, да је тај савет лакше

ти нето га одржати; одговори Јанко. — Ма шта знаш друго радити; рече Г Јован. Ј ______ И то је истина; дода Јанко. ДЕ А. сад да попијемо на тај ратун оју чашу пива; прихватим ја. Дед, бра__ца Тошо, дајте нам још по једну; наста __вим, окренувши се нашем Тоши. ___ Кад нам је Тоша донео пива, био нам Б- је први посао да се куцнемо, и да отки_ немо приличан део од њега. Међу ти се _ пивара почела пунити гостима, и ми се __на наш пређашњи разговор тог вечера __ више нисмо ни вратили.

П.

Од тог је дана прошло ваљда две недеље. Са Јанком сам се до душе саста__јао сваки дан, али пређашњи разговор

_ нисмо наставили никако; ја га нисам ни питао, да ли се састао с њоме, с тим _оличеним сном његовим. Једног дана, се__дио сам баш у својој соби и читао не_што, кад уђе Јанко брзо у нутра, баци | на диван, и само је ћутке гледао пресе. Кад сам видио, да не ће никако | започне разговор, а сам нисам хтео __ да му сметам у премишљању, наставим __своје читање, као да њега у соби и не__ма. Могли смо тако седити ваљда два,

сата, он се макао није, а нисам се ни ја.

На послетку устаде и хтеде да. пође, ше-

шир није тражио, био му је једнако на глави. Кад је већ био близу врата, ословим га, и запитам га, шта му је.

— Шта је! одговори и слегне раменима, а шта ће и бити! Кад ми се на јави неће сан мој сам да укаже, морам га ја провоцирати.

— То немој никако; речем му, већ просто с тога, што је ево вако интересантније. Шта да почињеш, та то би било свакидашње, обично, а ти треба да си момак да отпочнеш нешто ванредно. Послушај Јована, он ти је добро саветовао. — Али ако усћути једнако као и у сну.

=— Није него. Нема није, то знам, јер је познајем још из детинства њеног. Ја бих издржао само за то. што је пикантно. |

— Ајде де; рече Јанко на послетку и пође. На вратима застаде, окрене се и запита ме, да ли ћу данас доћи његовом принципалу после вечере, биће друштва. Ја му се обећам и он оде.

Кад је већ вече било, одем к Јанку; тамо затекнем и нашег друга Јована и још многе познанике, као што се то већ догађало код адвоката Пајића. Ови су се "картали; госпе „Фрише Фире“, а мушкарци „Фарбла“, девојке су седиле у средњој соби и разговарале се, а нас неколико момака седили смо око округле совре при чаши доброг вина. Међу девојкама спазим и ону лепојку — Јанков санак.' Јанко се збиља није њој приближио, чекао је, по Јовановом рецепту, да се ствар развије сама.

Међу тим се ранџирао кадрил, и Јанко је са својом играчицом стајао тошћи преко пута. Јанко је гледао једнако у лепу Јелицу —- тако се звала —- и кад је игра захтевала, да им се руке додирну, видело се на њему, да му ни најмање није мрско држати њену руку у својој. После четворке дошла је друга игра, у којој су бирале госпођице.

Ми смо седели за нашим столом, кад

Бака о аи ка А. син завио о. ла "ак _ослаш лао | ' |

ћи јаја

пнтрИиу

МР

да оком за

се у један мах укаже Јелица и замоли Јанка да игра с њоме. Јанко скочи и оде с Јелицом међ играче. Кад је свирка престала, Јанко није дошао натраг; видили смо га да се са играчицом својом шета по сали, и то у живом разговору.

— Твој је рецепт био добар; окренем се Јовану, ето, Јанко није ништа започео, Јелица му је дошла и сама као год у сну. ИМ сад су се лепо спријатељили. Чисто ми изгледа, као да Јелица зна, да му се јављала у сну.

— Скоро; примети Јован.

— Браћо!: рече Јанко и приступи

нам ближе, са свим лрави наставак мога сна, чисто ми је глас познат; али не, 0на у сну није говорила ништа. == Још ћеш се ти заљубити; тим онако узгред. · — Ако није, и неће; запали цигарету.

— Сад већ немој стајати беспослен; наставим, ено, лед је пробијен, шта оклеваш, иди па продужи разговор с њоме. Али збиља, зар си једнако играо с њоме2

Јесте; одговори Јанко, хтео сам двапут да је одведем на место, али ме она свагда замолила да играм и даље с њоме, јер би иначе морала играти и са другима, које не мари, и које не би хте ла она да позове. жељу испунио..,.

'— И то с' тешком тиће на то Јован.

Јанко се насмеја, изпразни чашу ви-

приме.

дода Јован и

натегом; приме-

на, седне уз нас, и није ни гледао, да

ли ће још бити свирке и игре. Устадох сада ја, да мало промуФлизим, шта раде у сали швигарице п повеће девојке. Приступим Јелици, која је стојала пред огледалом и нешто намештала своју косу.

— Ви се нећете срдити, госпођице: почнем тихо да говорим, ако вас нешто запитам.

= А за. што да се срдим; одговор.

— Реците ми искрено, за што сте мог пријашка Јанка позвали да игра с вама, кад он до сад још нијемиграо ни једне игре с вамаг

— Ви сте врло радознали; одговори ми Јелица.

— Извините, али ја имам свога разлога што то питам.

Кажите ми ваш разлог. — Доцније. Не, сад одмах.

— Е, кад баш хоћете, онда ћу вам га рећи. Он се врло интересује за вас.

— Је ли то баш свег

— А може ли бити да има јоши друга разлогаг Ја сам одржао своју реч.

— То значи, да сад одржим и ја

своју.

беше јој

Од прилике.

-— Кад бих вам казала, разлог подудара с његовим....

— Ту искреност узимам на рачун нашег давнашњег познанства,

— Ја и говорим староме пријатељу; рече Јелица и несташан се осмех осу по лицу њеном. Да, пријатељу мој, тако је то! Чисто немогу да верујем. 'Гако брзо, тако на мах.

А ви онда немојте веровати; рече чисто срдито.

— Нисам тако мислио, госпођице.

Јелица је на то мало ућутала, за тим ме ухвати испод руке и пође са мном у шетњу.

да се мој

Наравно, да сам јој.

— Одважила сам се, да вам кажем прави узрок; рече на послетку. Олушајте ме. Био је разговор међу нама девојкама, да се ваш хладни доктор Јанко не уме разговарати с нама, шта више, да не уме ни играти. На то сам постала радо“ знала. Баш ћу да видим тог дивљака, мислила сам у себи, и позовем га да игра са мном, а за тим га нисам пустила од себе, док се није са мном и разговарао.

— Па о чему сте се уверилиг

— Да не стоји што смо мало пре говориле.

— А интересујете ли се сад за њега 2

— Не могу рећи. Нашла сам до ду-. ше, да је занимљивији од многих

— Ви студирате људе; још ћете волети који предмет ваше студије. — Може бити. = Ви сте мала кокета.

— Може бити.

— Таква је игра опасна.

—- Може бити.

— Све: може бити, може бити. Дајми јаснија одговора.

—- А како вам га могу дати сада, кад ни сама не знам на чему сам.

— Ви сте загонетка,

— И себи самој.

— Држим да овим нисмо довршили наш разговор; рекох јој после кратке почивке.

— Никако! Али сад с богом, ено ме зове мати, ваљда ћемо кући.

Ја се опростим са Јелицом и пођем к нашем столу. Путем сам себи предувео, да Јанку не саопштим тај разговор хтео сам да видим, како ће се развити ствар. Шочела је и мене већма да занима него до сад.

З4-

те

Ш.

После неколико дана нађем се са Јелицом и то код њених родитеља. Она је седела сама за клавиром и вештим пре тима прелазила је преко клавијатуре. Нико није пазио на њу, јер. остало друштво занимало се на свој начин: картало се. (еднем до Јелице п почнем ћутке посматрати брзо кретање њених прстића. Ви ме и не хвалите, како добро свирам; рече на послетку, ударајући једнако по клавиру.

— Ви знате,госпођице, да ми то није обичај, а особито у очи; беше мој одговор. — Али ја хоћу да ме хвалите; смеши се Јелица.

— Кад баш мора бити, Ви свирате као два анђела. да што као два запита ме за-

на-

а оно ево:

чуђено.

— Јер својство једног анђела сувише је незнатно да бих га применио на вав.

— А ви онда реците: као три, четир, јер пи сума двају анђела не достаје да изрази моју вештину.

Јелица је то рекла са свим мирно, а међу тим су јој прети једнако трчкарали по клавијатури. Ја јој нисам дао одмах одговора, чекао сам да настави она сама; али и она је ћутала. На послетку, шта сам знао радити, морао сам отпочети разговор, ако нисам хтео да седимо ћутке једно поред другог. Остало се друштво није ни освртало на пае, могли смо говорити и јасно а опет бити уверени, да нас нико неће чути. | Јесте ли били од оног вечера са