Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

ПРИ А

280–

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,

___Број 30. _ и

Та :275

мојим побром Јанком2 запитам је на послетку. <>

— Јесам; беше јој одговор. А јесте ли се разговарали е

њиме 2

— Јесам.

—- А хоћете ли ми саопштити садржај вашег разговора 2

= Нећу.

— А за штог

— Јер је незнатан.

— Мене би занимало и то.

— Имала сам о њему друго мњење, и то боље.

— Добићете га опет, чим се ес њиме боље упознате,

— Расејан је био, и није пазио на моје речи, све је чекао да ја некако отпочнем, те тако да се он по томе влада.

— Он није свагда такав.

=— Тим горе; јер ако га ја интере-

| допада !

| заљубимо у њих.

о противном, остаћу при њему. У оста- | лом, нешто сам вам прећутала.

— Аха, и ту ће бити главно; ја већ олутим.

— Може бити. Али чујте. У току нашег разговора рече ми ваш пријатељ, да још никад није љубио, и да мисли, да неће никад ни љубити. Како вам се то

— Тим речима је само казао, да је искрен човек |

— Или сујетан; доврши Јелица моју реч.

— Никако.

—- За што ми је онда то и рекао 2

— Ваљда је било о нечем сличном разговора.

— Да. имате право. Јер ја сам рекла, да су мушки тако сујетни, да се одмах заљубе, и то с тога, да се и ми Он је то порицао, и као пример навео је самог себе.

"рујани; утишајте се мадко. И опет

вам велим, ви ћете бити први. па Е

—- То неће бити никад, тим мање што сте ме упозорили на то. Ми Не тим мање, него тим више. У осталом, ваша изјава не мора гласити 0бично, шаблонски: ја вас љубим! Даје се то рећи и другим речима. Каквим на пример2

— Кад ихискажете,онда ћетеихи знати.

Јелица се на то мало замислила; за тим се опет окрене гласовиру, и поче да свира по њему.

— То би било заиста смешно и чудно : поче говорити као у себи, ја, па да мољакам за љубав његову. Башћу се чувати.

— Кад би било доследности у женскоме делању! Али тога нема. |

— Дакле ми не умемо мислити 2

—- То нисам казао. У осталом да причекамо.

Слике из Србије: У механи „бистре политику“. По природи цртао проф, В. Тителбах.

сујем, као што сте ми рекли, онда мора то избити из његових речи, па и из очију.

— Ви сте ваљда очекивали, да вам

изјави своју љубав.

— То не! Али можда је очекивао он, да му изјавим ја своју.

— Не верујем. А интересујете ли се ви за његаг

— Пре разговора с њиме мислила сам, да се интересујем; сад опет мислим, да не.

— Чудна ствар!

— Он је сањало, мој драги пријатељу, мени се бар тако чини.

—- Може бити да о вама сања кад нисте пред њим; шта би сањао онда, кад вас има пред собом. Ви га строго осуђујете.

— Ви знате, да ја о свачем имам своје мишљење, и док се сама не уверим

осудили 2 — Нећу да признам. | — И не треба да ми признате, ја већ знам на чему сам. — А на чему сте; рече, прекиде нагло свирку и окрене се к мени. — Да се ви интересујете за њега. — Ха, ха, ха! насмеја се Јелица, али прллично усиљено. — Немојте тајити преда мном. =— Па добро, ако и не бих тајила, шта би то онда било — Обична ствар у језгри, само би у начину била необична. — Као у начину, ја вас не разумем. — Пре или после, а оно ћете му ви први изјавити своју љубав. | — Јестели при себи мој драги пријатељу! — Ја јесам. Али ви сте ми мало уз-

| — Увиђате ли дакле, да сте га рано.

—- Ха, ха, ха! поче Јелица опет, па ја да почнем! Та неће проћи ни две недеље, а он ће преда мном клечати, и тек онда ћу му се смејати.

— Чувајте се, да се он вама не смеје.

— Јесте ли чули, пријатељу, ви говорите баш крупне речи.

— Такво је моје убеђење.

После тих речи није хтела више Јелица да наставимо наш разговор, устала. је, и отишла у другу собу; нисам ни ја. остао дуго иза ње, и ја сам се дигао, али нисам отишао за Јелицом, већ сам се удалио из друштва са свим, а нисам се ни опростио. На путу сам премишљао, да ли да поменем Јанку о томе разговору. Дуго се нисам могао решити шта да. радим. На послетку наумим, да му саопштим колико је нужно, да се може равнати. При том је и остало. (Свршиће се.)