Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
ПРИ А
280–
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,
___Број 30. _ и
Та :275
мојим побром Јанком2 запитам је на послетку. <>
— Јесам; беше јој одговор. А јесте ли се разговарали е
њиме 2
— Јесам.
—- А хоћете ли ми саопштити садржај вашег разговора 2
= Нећу.
— А за штог
— Јер је незнатан.
— Мене би занимало и то.
— Имала сам о њему друго мњење, и то боље.
— Добићете га опет, чим се ес њиме боље упознате,
— Расејан је био, и није пазио на моје речи, све је чекао да ја некако отпочнем, те тако да се он по томе влада.
— Он није свагда такав.
=— Тим горе; јер ако га ја интере-
| допада !
| заљубимо у њих.
о противном, остаћу при њему. У оста- | лом, нешто сам вам прећутала.
— Аха, и ту ће бити главно; ја већ олутим.
— Може бити. Али чујте. У току нашег разговора рече ми ваш пријатељ, да још никад није љубио, и да мисли, да неће никад ни љубити. Како вам се то
— Тим речима је само казао, да је искрен човек |
— Или сујетан; доврши Јелица моју реч.
— Никако.
—- За што ми је онда то и рекао 2
— Ваљда је било о нечем сличном разговора.
— Да. имате право. Јер ја сам рекла, да су мушки тако сујетни, да се одмах заљубе, и то с тога, да се и ми Он је то порицао, и као пример навео је самог себе.
"рујани; утишајте се мадко. И опет
вам велим, ви ћете бити први. па Е
—- То неће бити никад, тим мање што сте ме упозорили на то. Ми Не тим мање, него тим више. У осталом, ваша изјава не мора гласити 0бично, шаблонски: ја вас љубим! Даје се то рећи и другим речима. Каквим на пример2
— Кад ихискажете,онда ћетеихи знати.
Јелица се на то мало замислила; за тим се опет окрене гласовиру, и поче да свира по њему.
— То би било заиста смешно и чудно : поче говорити као у себи, ја, па да мољакам за љубав његову. Башћу се чувати.
— Кад би било доследности у женскоме делању! Али тога нема. |
— Дакле ми не умемо мислити 2
—- То нисам казао. У осталом да причекамо.
Слике из Србије: У механи „бистре политику“. По природи цртао проф, В. Тителбах.
сујем, као што сте ми рекли, онда мора то избити из његових речи, па и из очију.
— Ви сте ваљда очекивали, да вам
изјави своју љубав.
— То не! Али можда је очекивао он, да му изјавим ја своју.
— Не верујем. А интересујете ли се ви за његаг
— Пре разговора с њиме мислила сам, да се интересујем; сад опет мислим, да не.
— Чудна ствар!
— Он је сањало, мој драги пријатељу, мени се бар тако чини.
—- Може бити да о вама сања кад нисте пред њим; шта би сањао онда, кад вас има пред собом. Ви га строго осуђујете.
— Ви знате, да ја о свачем имам своје мишљење, и док се сама не уверим
осудили 2 — Нећу да признам. | — И не треба да ми признате, ја већ знам на чему сам. — А на чему сте; рече, прекиде нагло свирку и окрене се к мени. — Да се ви интересујете за њега. — Ха, ха, ха! насмеја се Јелица, али прллично усиљено. — Немојте тајити преда мном. =— Па добро, ако и не бих тајила, шта би то онда било — Обична ствар у језгри, само би у начину била необична. — Као у начину, ја вас не разумем. — Пре или после, а оно ћете му ви први изјавити своју љубав. | — Јестели при себи мој драги пријатељу! — Ја јесам. Али ви сте ми мало уз-
| — Увиђате ли дакле, да сте га рано.
—- Ха, ха, ха! поче Јелица опет, па ја да почнем! Та неће проћи ни две недеље, а он ће преда мном клечати, и тек онда ћу му се смејати.
— Чувајте се, да се он вама не смеје.
— Јесте ли чули, пријатељу, ви говорите баш крупне речи.
— Такво је моје убеђење.
После тих речи није хтела више Јелица да наставимо наш разговор, устала. је, и отишла у другу собу; нисам ни ја. остао дуго иза ње, и ја сам се дигао, али нисам отишао за Јелицом, већ сам се удалио из друштва са свим, а нисам се ни опростио. На путу сам премишљао, да ли да поменем Јанку о томе разговору. Дуго се нисам могао решити шта да. радим. На послетку наумим, да му саопштим колико је нужно, да се може равнати. При том је и остало. (Свршиће се.)