Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
289
Ја пе жали
Угризи ме Е Мојп ептап -ђердак,
· Попалаг ти зуби, За што жалиш Што ми вреди Коња. пасје месо Шет стотина гроша,“ “)
У овој песми падају нам у очи облици берев, легнев. Ови су облици треће лице множине презенса, Као зшто се види из ове песме оваки облици постоје поред правилних 00-
_ лика, као: беру, остављају. Правилни би дакле -У били облици беру, легну. Беру одговара стар.
_ словенском берат, које се састоји из беро-нтљ. Има примера у српском језику, из којих се
види да се у где којих облика до тринаестота века у замењивало в-ом, н. п. вбровђ место вером, лоуковљ место луком, лозовњ место ло-
_зом, главовђ место главомђ, земловђ место зем-
|
|
МНУРРЕУ
историји облика вели да су ови облици поста„ли пошто је између основе и наставка избачено /, те је иза њезина самогласнога, о самогласно 9 постало сугласно в. У овим примерима замењено је у в-ом, али у берев, легнев,“) замењено је у ев-ом, где би очекивали 08, као што има случајева у српском, где 7 прелази ту ов. Што пак у берев долази ев место ов, то ће бити оно исто што емо видели у „Огобинама ресавекога или косовопољског диалекта“, тде смо показали како облици прелазе из једне врсте у другу, из једнога раздела у дру: ти. На пољу Косову су други раздели са првима у борби: као друстем, трагем. пепем, брегем и Богом, хајдуком. Према овом ваља да ће бити и берев место беров. У берев језакон асимилације извршен, где утичу непчана, слова на вокал, што у овом случају не би требало.
Ми емо додирнули ове облике с тога што многи мисле, како виде друкчије облике него што су у нашим крајевима употребљавају, да ти облици несу српски, него бугарски, премда "ће се сваки на први поглед уверити да је горе наведена песма чисто српска. Штета само тито наш г, Панта Срећковић није у својим красним путничким сликама „Подрим и Метохија“ скупио још више оваких народних песама, из којих би се могли боље упознати са српеким језиком оних крајева српских.
Ј. З.
-У Карловцима.
ТЕРИ РОН РАНИ РРА РРА
4. ви ПО нлучве новости. Ри
Медицина.
(Балзамовање лешева по талијансној методи.) Талијански балзамизатори прскају најпре кроз цео систем крвних судова на лешу дотле воду, док вода опет чиста не отиче; за то је потребно од прилике 5 сати времена. После прекају унутра алкохол, да воду опет сасвим удале. да тим се прска етер, да се растворе и уклоне масне материје. Кад се то еврши прека се полагано у крвне судове (жиле), јак раствор танина (има га у шишаркама, храстовој кори и др.) који за 2 до 5 сати сва ткања пробије. Најпосле се леш опет изложи 2 по 5 сата струји топлога ваздуха, који прелази најпре преко загрејаног хлоркалцијума, да неби у њему било нимало влаге, Тело, које се тамо препарује, тврдо је као камен и држи се врло добро. (Већен се Атвемсап. 1882.)
Геологија.
(Геолошно испитивање Босне.) Још г 1879. тослао је ц. кр. геолошки државни завод у Бечу познатог немачког научењака дра. Едм. пл. Мојсисовића са дром. Ем. Тицеом у Босну, да ју проуче у геолошком погледу, Њима се придружио професор свеучилишта у Загребу др. Пилар, ком је хрв. слав. далм. земаљска влада дала за то путовање 800 •. =) Вид. Летопис, Књ, 180. стр. 34. 85.
«х) () овим испореди (Фиова код Угарских Оловенаца, а код Чеха феком, га тои.
иу А у + ВЕЗЕ ЕВА зе Везе ја ди пи ве ои от и а | 5
у име потпоре. Извештај о том путовању из“ дао је Мојсисовић у „Јаћфисћ дег КЕ 2601. Кезећзапзја. Ва. ХХХ. 1880.“ под насловом: „УУез-Возшеп шоа Таајивећ-Огоанел“. Извештај дра. Пилара, који је г. 1879. тримесеца у Босни пробавио, изађе ових дана у „Када јивозјауеизке аКадепије тпаповћ 1 шије|пон. Кијса ЕХТ. Мабетан Ско-рштодов још га2тед. Чуетајк 1.“ под насловом: „Геолошка опажања у западној Босни“. Опажања та односе ее на западни крај Босне, од реке Босне па до хрватеко-далматинске међе. У опште су, вели др. Пилар, геолошки одношаји тога краја посве слични одношајима у горњој Хрватској крајини. Нарочито показује западан део, који граничи уз Далмацију и Хрватску, облик правога крава. Као другде, тако је п у Босни везан крас за вапнено (кречно) камење мезоцојичке Формације. У тим крашким пределима има тамо амо већих комплекса, где на видело излазе сивача, палеоцојички шкриљци и вапнаци црне боје. 'и комплекси одликују се изобиљем врела и поточића, који теку по површини. Облик тла мења се с наступом у торња креду, која је најмлађи члан мезоцојичких Формација. Она је у Босни као пу су“ седној Хрватској развијена као „Флиш“ са разноликим еруптивним стењем и одговарајућим туФовима. Међу тим еруптивним стенама, има много и серпентина. Што се детаља ти“ че, упућујема читаоце на поменуту расправу у „Вади“. Као минерале, који су до сада нађени у Босни, наводи прос. Џилар ове: пирит ; арсенопирит; галенит; халкопирит; цинабарит, реалгар и аурипигмент (ова три последња код Крешева); антимонит ; тетраедрит, који је основ руднога богатства крешевске 0колице, јер се преображава у разне бакрене руде; куприт; хематит; кварц, од ког је војвода Виртембершки, бивши главар земље, и“ мао у својој збирци леп кристал преко 20 центиметара дуг; пикотит; хромит; магнетит; лимонит; пеиломелан; Флуорит; калцит; доломит; анкерит; сидерит; малахит ; барит; гипс; гранит; сепиолит (стива); серпентин; антрадит и најпосле лигнит у свима скоро босан-
ским котлинама, које су испуњене белим ла-.
пором. Економија. :
(Кромпир и зима.) Познато је, да кромпир бу“ десладак,кад сесмрзне; сласт та долази отуд/што се неки део скроба претворио у шећер: Ово преобраћање екроба у шећер испитивао је у последње време Милер у Тургау и одмах је нашао, да оно не стоји у никаквој свези са смрзавањем, него да је посљедица особите промене у измени материја, којој је зима (ниска температура) повод. Јер ако се кромпир браво смрзне, онда он не постане сладак, него је то само онда случај, кад се кромпир полагано смрзава. Пре но што се кромпир смране, мора да спадне његова темшература до 8" испод нуле! Ако температура не дође испод — 2", онда се кромпир нити смрзне нити постане сладак. Ако температура нагло спадне испод — 8", онда се кромпир смрзне али не буде сладак. Ако је кромпир дуже времена изложен температурама између + 5" и — 99, онда он постане сладак али се не емрзне. Опушта ли се температура полагано под — 8" онда се кромпир и смрзне и буде сладак. Сладак ко омпир има још доста хране у себи и може да се употреби за јело, ако се више дана остави у топлој кујни, да шећер из њега изветри. Најпосле су тачни огледи доказалт да сладак кромпир може и да клија.
Метеорологија.
(Без атмосфере била би земља хладна.) По општем мнењу главни је проблем за метеоропогију, да се одреди количина топлоте, што ју сунце шаље на земљу, јер од тога зависе све појаве, које та наука обухвата. Огледит. (0. П. Ленглија у Алегени, што је исти чинио г. 1879. и 1880, о разделењу топлоте у сунчаном спектру, ставише му олизу вероватност, да количина то лоте, што ју земља добија од сунца, мора бити већа него што се обично узима. Његовом заузимању пође за руком, да се за ту цељ еклопила научна ек-
спедиција на брег Битни у јужно-калиФор- | висок је као |
нијској Сијера Невади. Брег тај Монблан, а подиже се у једном од најсувљих предела на земљи тако стрмо, да су се лако могле наћи две штације у растојању, које се дало сигналима спојити, а разлика у висина-
"пература земље на врху
ма истих да буде ипак преко 11.000 стопа“ Борећи се са великим невољама дође експедиција са справама, које су биле потребне за посматрање, кроз пустиње, у којима небеше ни воде ни хладовине, у Лоне Пине на подножју Сијере, где је подигнута доња штација. Отуд се још пуних осам дана великим 0 колишем путовало, док је експедиција ститла на горњу штацију.
Цељ експедиције била је међу осталим да одреди, који део температуре на површи“ ни земље долази од непосредног зрачења топлоте са сунца и који део од дејства земљине атмосфере, која ту топлоту прикупља и чува. У том погледу било је за експедицију интересантно, ако и не врло пријатно, да непосредно посматра, како је сунце у истој мери постајало врелије, у којој се она у вис подизала и ваздух хладнији бивао, тако да су ве лице и руке учесника, који су већ на вишенедељном путу по равници од сунца поцрнили, поново опалили и то много више у хладној него у врелој пустињи. Кад је при полаганом пењању температура на површини земље спала на нулу, постало је зрачење сунца снажније и гдекоји учесници изгледали су. као да су јако опаљени на отвореној ватри, Близу врха подигла се температура у једном бакарном котлу, који је био покривен са две обичне стаклене плоче, преко тачке кључања и зацело би у таквом суду усљед непосредних сунчаних зракова могла вода да кључа сред самих снегом покривених поља.
Уз велике тешкоће бележена су у висини од 15.000 стопа опажања о сунчаном зрачењу од почетка августа до 11. септембра непрекидно и у исто време кад и на доњој штацији. На основу тих опажања вероватно је, да је количина сунчане топлоте за половину ве“ ћа, него што се досад узимало. Од општијег интереса биће можда закључак, који се односи на границу хладноће, која непрестано расте што се више горе у атмосферу пењемо. Колика (би, могао би ко запитати, била тем= каквог брега, који се подиже изван ваздуха, или колика би била температура оне половине наше земље, која је сунцу окренута, кад оп садање атмосФере која прикупља и чува топлоту, несталог Наведена лична искуства поменуте експедиције могла су читаоца да приправе на чуд“ новат резултат, да би без атмосфере била температура знаменито нижа, а зрачна топлота напротив знаменшто виша. Који су са овим предметом ближе упознати знају, да се тај закључак оснива на томе, што губитак усљед зрачења у простор, кад би се атмосфера уклонила, бива много брже него добитак од непосредних зракова сунца.
Оригинална опажања показују, да би температура наше земље, кад неби било атмосФере, морала да спадне преко 45" С псподнуле; то значи, да би н. пр. жива остала чврсто тело и под тропеким сунцем, кад неби ништа спречавало зрачење п простор. Ако дакле месец, као што се још опште мисли, нема атмосфере, онда његова површина мора да је хладна и на сунцу. По томе неби температура планета зависила толико од њихове близине пили даљине од сунца, поглавито од тога, какву атмосферу имају; могао би шта више приближно да се наведе састав атмосфере, са којом би Меркур (најближа, планета) био хладнија планета од наше земље, или са којом би Нептун (најудаљенија планета) бпо исто тако топал и исто тако подобан за живот као земља (по „Хафитбокаећег“ 1882. бр. 88.). |
Астрономија. | Астрономске белешке за месец Октобар 18852.
Меркур се не види и долази 11. у доњу коњункцију са сунцем. Венера је вечерњача и достиже 18. своју најјачу светлост, тако да се и на дану видети може
Положај :
Венера
Земља мало бољи дурбини показују Венеру од сада па до измака Октобра у виду малог ерпа са округлином на доле — према сунцу — окре-
Хи