Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
| | | | |
пи а за ара ЛЕЗ реци
ДМ алне Пен Ја П 3 73. и, 75 Када > ~
К
ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ. _
нутом ). Маре сене види. Јупитар излази на 2 сата после заласка сунца а Сатурн излази у 6 сати у вече.
ДАН. САТ. МИН, 16 1). излазак ) сунца 9 14в. залазак 1 81 ј. излазак | месеца 6 34в. залазак | 4 — _— Венера и месецу коњункцији“) 5 2 54]. Помрачење | јупитровог пратиоца 6 2 24]. Е Шш а 5 излази из тамине у #е. 48 м. изјутра 8 1 —+ј.ј) Прва четврт 11 — __— Месец у Екватору 18 6 22 ј.Помрчење 11 јупитровог пра• тиоца. Месец у близини земље у 6 с. изјутра 14 98 39в. Пун месец 15 85 44в. Помрачење [ Јупитровог пратиода | 16 — __— Сатурн и Месец у коњункцији (Сатурн доле) 17 11 18 в. Помрачење П. Јупитровог пратиоца 18 — _— Венера у својој најјачој светло-
сти (види напред) Јупштар и
месец у коњункцији (Јупитар
горе)
( Последња четврт
Помрачење [ Јупитровог пра-
тиоца
25 — _— Месец у Екеатору |
2! Меркур у највећој западној елонгацији
28 „ и месец у коњункцији (Меркур се може тог дана испод месеца ниже доле видети; — посматрати око 5 до 6 сати изјутра и то на источном небу).
У нашим пределима невидљиво помрачење сунца.
830 — 25)ј. Ф Мена месеца; Марси Месец
у коњункцији (Маре доле).
91 5 Ав. АЕ ОКј,
белим.
ОНЕ ИОЛЕ ПА ПСЕ
| ТНЕТНИЧНЕ Новост. | 5
С АЕК ПОНВКОНЕ ОНИ КО КОЛА
На молбу управе певачког друштва. „Ко рнелије“ у Београду саопштивамо овај позив : „На основу евојих правила, црквено пе-
вачко друштво „Кор“ лије“ узело је на се задатак, да ове и у будуће сваке године приређује календар, који би, изузетно од осталих књига ове врсте, намењен био искључно потреби музикалног света напет, доносећи, у свом некалендарском делу, све оно, што би се посредно или непосредно тицало вокалне или инструменталне музике целокупног народа нашег. Према томе календар овај био би управо гласник музичке вештине у нас, где би свак, ко се изближе интересује овим стварима, могао наћи оно, што му треба. Осим тога овим би се начином знат-
но помогло зближењу наших друштава међу |.
собом и олакшала вева међу њима, а тиме избегле и могуће махне и недостатци како у основи, на којој су извесна друштва подитнута, тако и у средствима, којима се у раду за постигнуће постављене цељи служе. Ове ово имало би последицу: стално и свесно корачање у овој, како лепој и племенитој тако и корисној установи. Ови разлози и јесу ру: ководили друштво, кад се решило, да узме на се овај не баш тако лак задатак; али оно је, примивши та, рачунало на помоћ свију наших певачких друштава, тим пре, што ће календађ овај, према постављеној цељи, требама свију њих Како у погледу овом скоро никаквих података нема, то је за сам почетак нужно, да се за сва друштва сазна ово:
%) Згодна прилика, како да се Венера дању слободпим оком нађе. Месец се тога лана (после своје мене) већ четврто вече види. Он излази већ око 10 сати 32 м, пре подне, пак се већ око 4—5 сати по подне као блед српић на небу слободним окозг наћи може, а у то доба Венера ће да стоји косо ми у деено испод њега па отетојању његових сопствених 19 пречника (= 2 хвата привидио),
служити по“ |
|
|
1. Име места у ком је друштво; 2. Име дру- |
штва; 3. Постанак; 4. Цел (права и споредна); 5. Име лица, које је на управи (т, ј, представника или председника); 6. Име хоровође; Т. Број чланова: редовних, помажућих, почасних и т. да 8. Има ли друштво школу и у читеља; 9. Има ли музичку капелу, и ако има, име капелника; 10. Који су новчани извори друштву, и има ли какву еталну помоћ (субвенцију) и од кога; 11. Има ли везе са још којим друштвом у интересу заједничког напредовања: 12. Је ли у времену од кад постоји имало каквих својих композиција, штампаних или у рукопису и поименце које; 18. Број музичких дела, која има у својој библиотеци; 14. Има ли у месту, где друштво постоји, продавница музичних дела и прибора, — име (Фирма) исте. ( тога се одбор обраћа друштвима с молбом, да им на ова питања што пре одговорити изволе., Ако би елучајно у околини било још којега друштва, али се за њ не би знало, те би га позив овај промашио, друштво се умољава, да у таком случају изволи доставити овај позив и овоме ради горње цели, као што ће јавити и то, ако је друштво у околини престало, у ком случају, у колико је могуће, означити и време кад је и узроке зашто је престало. Не треба ни спомињати, како се одбор нада, да ће поштовано друштво поред наведнога постарати се, те да и сам календар, кад буде готов; што више рашири код пријатеља ове вештине у својој околини,
Писма упућују се потпредседнику. дру“ штва г. Александру М. Борђевићу.
У Београду 8. Септембра 1882. Одбор црквено-певачке дружине „Корнелије“.
— Џитомац краља Милана познати даровити сликар Борђе Крстић, бавио се прошле недеље неколико данаовде у нашем крају на походу својих родитеља у Чуругу и пријатеља и познаника у Новом Саду.
Крстић је летос, пошто се вратио из Рима, по краљевој и краљичиној поруци пропутовао неке крајеве Србије и снимао је ту живописне српске старине, места, народна ношива и ликове све за збирку краљевску —
која је одређена, да у своје време угледа све- |
та у нарочитом албуму.
Ђорђе Кретић пошао је одавде у Монаково, да тамо доврши још неке своје започете композиције из српскога живота па ће на и-
| дуће пролеће о трошку свога узвишеног ме-
цената преселити се у Париз, да тамо проду“
жи свој рад и упозна се поближе са радовима
првих сликара.
Кретић нам је обећао, да ће у нашем ли-|
стускорим публиковати којивећи свој сликарски рад — ако међутим
српска читалачка публика не отпоји листу.
овом: Вечнаја памјат! За свога бавлења у Београду упознао се Кретић са чувеним српеким сликаром Влахом Буковцем Дубровчанином. Е |
— У „Српском листу“ што излази у Задру читамо у листку бр. 87. врло занимљиву пртицу о Влаху Буковцу, српскоме живописцу Дубровчанину. Како тај ваљано уређени лист слабо допире у наше крајеве, то ће интересовати читаоце ваше, ако им саопштимо најваж ије из тога чланка.
Сликар Влахо Буковац дошао је летос, ако се не варамо почетком јула месеца, на позив српскога краљевскога двора из Париза у Београд и провео је на двору три месеца дана, ;
Буковац је као што шише Ј. Модрићо њему у „Српекоме листу“ млад човек у својој двадесет осмој години, образован и одушевљен за сликарску уметност.
По спољашности својој Буковац изгледа по том опису овако:
„Очи су му плаве велике и имају у себи нешто неизказанога оно што немају други момци. Плави мали брчићи и ситна брадица 1 Ја Кетђтал %, правилан нос и дјевојачка боја у лицу усавршују његово мушко лице —љупко, весело, умиљато, искрено. А што ти највише пада у очи чим га погледаш, то ти је његово пространо, изнимно високо чело, на којем читаш великим словима написану ријеч: геније! Урастао је правилно здраво и преко срерњег стаса, ноге су му малене а руке којима пише своје слике велике и снажне као и чело. у
___Ово је у великим потезима спољашња | слика нашег Буковца, љубимца ерпске виле, |
искреног пријатеља, у кога куца најпоштеније |
срце гдје се настанише најплеменитији срп-
ски осјећаји. Јер треба знати и то да се
Буковац по пореклу зове ЕКасојош и тако му се отац потписује; а пошто Тасо на тали-о
јанском - језику значи српски: буква то је.
Буковац, а да буде, у колико ће му бити могућно, на дику СОрпеству и српској умјетничкој историји; превео своје име па српеки и на- |
звао се Буковцем.“ Модрић прича даље у поменутом чланку |
своме да ће се Буковац вратити из Београда. '
опет у Париз, где је изишао на глас својом
сликом: „Да стапде Га“ коју је ове године -
изложио у паришкој изложби „Салону“ и ко-
ју су најласкавије оценили до 70 Француских _
листова. У Паризу је врло тешко младоме чо- |
веку, а особито странцу да изиђе на глас.
Сваке се године одбија од салонске изложбе,
преко 2000 слика, а прима се само 2500 а
Буковцу нису досада још ни једну одбили“а.
4
ово је већ четврта година, да редовно излаже
своје слике. Њему нису помагали протекциом јер је он био до скора сиромах ђак и непознат човек.
Буковац је за свога боравлења у Београгу израдиотри слике: Краљицу На-
талију у природнојвеличинии до _
појаса (бисту ислику Краљевића Александра у природној величини. Е
Писац вели даље: „Све су му три слике испале као обично ванредно лијепо — заиста су му се радовали Њ. В. краљ и краљица и свако ко је гођ могао до двора доћи и дивити се његовој необичној вјештини у распореду боја, у нацрту, у природном изразу лица пу свему што сачињава правог и женијалног уметника. Буковац спада у реалистичку школу, која сматра' природу као вјечити и непспрпиви извор истине и љепоте. Умјетници ове школе црпе у природи, нипошто у својој глави а још мање у полетима своје фантазије, градиво евојих слика“.
Краљ Милан и краљица Наталија врло су одликовали младога сликара за бавлења му на њиховом двору и сва је прилика, да ће се Влахо Буковац настанити у Бео-
граду када се — као што писац вели — · „буде тамо подигла по краљевској жељи
уАакадемија лепих вештина“ а и дотле ће о краљевом трошку путовати по свету.
406 (4 45 ~ 5 А ђ):
БРДСКИ КЊИШЖЕВНИПИ.
АТАНАСИЈЕ НИКОЛИЋ.
У Београду, у српекој престолници. клонула је 28 Јуна о. г. изнурена старошћу од 80 година једна стара воћка у пе. ривоју српске књижевности — Атанасије Николић, један од најстаријих радника на нашем књижевном Пива
(рпба нас обузима кад видимо да бу“ ра замлата и сломије воћку младицу, која је пистом стала на снагу и тек што је понела добар плод — а тиха туга за воћком која нас је по столећа и више залатала кусним плодом што га је имала.
Атанасије Николић био је слика и прилика тих старих али плодних воћака на пољу наше књижевности. Родна воћка ова није истурила гране своје у висину и ширину да падне сваком у очи — она. је тихо у једном куту, од 1821 па до дана смрти своје, пуних 55 година готово сваке године залагала кусним родом ево-
јим оне, који су жељни духовне хране.
Она је верно п поштепо извршила позив. свој користећи до на издан снаге своје. У Атанасији Николићу губи књижев-
ност наша свога ветерана, а календарска. књижевност свога најстаријега радника.