Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
За Рта ДАНА анан
зец
АД
288
СРИСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НО
риз, ожени се једном богатом великашицом и поче да живи кнежевски. Радионицу своју намести онако исто дивно а раскошно кано Макарт у Бечу. 5 р
Сада је Мункачи један од најславнијих сликара на свету и добија грдне хонораре за своје радове. Е ;
Ва срећу, славу и богатство своје има да захвали највише овој првој својој већој слици: „Здликовац на беломе хлебу“.
Ко пажљиво разгледа ову слику сетиће се на мах песме генијалног мађарског песника Александра ПетеФија — Петрови-
сва АЕ Ба: „Три сина“ коју је наш Змај дивно препевао: „Рече стари бабо своме средњем сину
Кад је синак пошо свету у даљину:
„Ој не иди, сине, остај лело дома; :
Шта ћу ја без тебе, шта ћу ја сирома!
бин му на то вели: Залуд твоје речи Морам ићи у свет, морам блага стећи!“ Па на шарца седе, — куд се брже дену 2 Ванесе га шарац у гору зелену.
Мало време прође, ево натраг шара, Алт му празно седло, нема господара; Он је ар'о, пљаче о отимао слепо Ша у некој крчми стигоше га лепо.
У тамницу паде — шкода, црна шкода,
Јер ту многа вода капљаше са свода,
Те покисе, један, баш до голе душе
Ша ено га сада на вешали суше,“
(Шеванија 8. Ј. Јовановића стр. 146.)
Последњи дан у животу тога зликовца кад га суд меће на бели хлеб — оставља му вољу да ван живота зажели што хоће те му испуњава жељу, а пушта светину да се ужасава од њега — исписао је Мункачи грозовитом верношћу и драматичном живошћу.
Зликовац је скрушен теретом својих недела, несрећом у коју је вргнуо своју јадну жену и детенце, чисто броји часе кад ће Богу на истину. На гомили људи жена, деце из разних сталежа исписао је уметник генијалним потезима ужас, што га свако осећа због крвничких недела а у једно и сажалење, што га буди у тим људским срцима јадна жена и кукавно детенце, Само што стражар — будно око строгога закона — стоји чврсто и немо као неумитна судбина, која тражи казну за нечовечна дела.
Кад већ оваки слаби отисак слике ове потреса душу човекову — од каквог ли утиска мора даје оригинал са својим суморним калоритом.
Сит гладном не верује. (По слици А. Кнауза.)
— Мато! Љуљај дете! с тим речима отишла је мајсторица још од јутрос куми на поседак; имају неку врло важну ствар да расправе, да разбистре ко је ономад на пи. јаци имао право: или Рокса или Лекса кадсу се онако пред светом испраскале. Та ако их куме не ће измирити да ко ће. И господар мајстор су данас рано отишли на пијацу да купе коже — па док бирају, док мало сврну „код рака“ на чашицу ракије — дотле је Мата шегрт суверени господар у делој кући.
Оставити на човеку толику бригу, пове-
рити му и своје највеће благо на свету, ма- |
лога Џерицу, а овамо и не запитати: „Мато је сил ти од јутрос „Фруштуковао 2“ и то није баш право.
Та за Бога јединога Мата је од јутроске први био на ногама, док је он нацепао дрва, потпалио огњиште, донео воде, очистио мајстору чизме и мајсторици ципеле, опрао синоћне суде, помузао краву, напоио свинче, предао
нахранио кокоши —
их кравару и свињару, све то посвршивао људски као што Бог и
мајсторица заповеда, тек би ваљда било у реду, да се и он заложио ма чим, кад му црева крче још од синоћке. Та ако ништа, могла му је мајсторица дати бар мало погрејана купуса и зацело да би му и дала, да није дошло пре света комшиничино дете те је одазвало мајсторицу чим је мајстор био изишао из куће.
Но наш Матане би био онај гласовитират- | ник што га знају другови му са пијаце и у-
лице, јунак и на песници и на поктима, кад не би знао да је ратнику у случају веље нужде дозвољена и реквизиција.
И по томе ратноме праву Мата је баш отоич очистио пуну шерпењу купуса — а сад је сишао у „долње ахаре“, да продуња где су оне јабуке, што их је мајсторици послала кума, баш онда, када је спремала зелен за зиму. Чини му се биће, даих је мајсторица у послу метла у стару котарицу и тамо заборави“ лао „РиФтиг!“ ту су још.
Али Перица мора да или још није никад
био у „дољни подруми“ — или што ће пре бити — да је заборавио како се пре зоре насисао — чим је спазио, да је Мата заглабао
јабуку а он завика „из свег грла танко гласовито“ да је и он гладан!
Али јели сит када веровао гладноме од како је света и векаг Мата се набокао купуса па би сада још да заслади јабуком — није му
ни бриге што Перица протестује против то--
га из петиних жила. У први мах додуше мислио је Мата, да ће и Шерица бити гладан али нит је за њега купус нит су јабуке и тек он га уз најбољу вољу не може —- надојити. Кад ствар зрело размисли, не остаје му ништа друго него да предпостави, да се Џерица дере више из зависти него од глади. А ако је то, е онда му баш и зато не да јабуке. Нек се дере!
Ово би било одприлике историја, што је чатамо исписану у овој маленој или дивној жанр-слици првога и најчувенијег жанристе немачкога Л. Кнауса. 0) њему и његовом ре-
алистичком правцу говорићемо првом приликом, |
ошширније, док прикажемо још коју његову већу слику.
ХЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. 2
— 46 о
— Наш поштовани сарадник Драгутин Ј.Илиј Ћћ објављује читалачкој публици да је шредао у штамшу своју драму: Краљ Вукашин, у пет чинова. Драма је ова одликована ове године од „Матице Српске“ наградом од 300 Фор. из Накиног Фонда. Драма ова приказана је већ једном на позорници београдског народнор позоришта и публика је лепо примила овај први
приказ јој. Драма ће пзнети у штампи до 59 табака и
изаћиће крајем Октобра месеца. Цена је књизи 1 динар или 50 новчића. ·
Сувишно ће бити да од своје стране препоручујемо ово изврсно песничко дело од кога доносимо огледе и у дапашњем броју листа. Претплата се шиље: Управи дадружне штампарије у Београд — а коме је то наруч-
није може је послати и уредништву овога листа, од кота ће посие и књигу добити,
— Књижара А. Шурића у Београду издајепод насловом. „Вихари и жубора“ потпуну зопрку песама Милорада П. Шапчанина који су сада још расуте по свима нашим повременим листовима, Публика која се наслађавала певањем песниковим. прлхватиће и ову збирку то већом вољом, што ће јој ужива-
ње свакако кад буде песпикаво певање у целини бити једрије и трајпије.
Озбиљиим и интезивним радом извојевао је себи М. П. |
Шапчанина и као вредан књижевник пи као даровити песник одличио место у српској књижевности. Много ће стојати до топла одзива читалачке публике, да у књи-
жевнику и песпику остане трајна воља п одушевлење за даљи рад.
Шретплата на ове песме износи 2 динара. Коме је |
наручније може је послати и уредништву овога листа.
= Од Народне библиотеке што је издаје кљижара Браће Јовановића у Панчеву изишла је свеска Аб-та. У свесци тој штамкане су у српском преводу руске приповетке: Невољници одТургењева и Приповетка како се свадко Иван Иваповић са Иваном НикиФоровићем от Гогоља. Цена је свесци
16 новч. или 35 дин, пара. — претплата на 21 свеске 8 Ф. 50 н. или 7 динара.
друкчије у Немаца, Слабо се онда ко и одавао на1
СЕ
УУ 4аУ > АЕ 3 2400 : 72
|
(Професор“ Мориц Оленхајм) умрђо је 26. Фебруара Као Хајприк Хајне, највећи песник мојсијеве конфесије: — тако се и Опенхајм, највећи сликар те консесије ро– дио на освитку овог века. Колевка та однихала, угледао. први пут бела света у Ханави, у скромној трговачкој | кући. Детињ отац гледао да што може боље одгаји свог | сина, ал не знаде да га одхрањује за вештака. А и наштог Та онда се од вештине није могло Ерас шроживити, но онда пре 80 година, јер је |сада то.
ништво, већ кога је жеља за тим повукла. А то се зби– ло с младим Опенхајмом. Кад му се навршила, осамнаеста, пошаљу га у Минхен, у сликарску академију. Баварска престоница не беше 1818 г. још елдорадо вештина. да то и не оста Опенхајм ту дуго; у двадесетој тодини диже се у Париз, када је неколико година у знаних сликара радио, оде у стару столицу некада силне ј државе — у Рим. Овде нам је да споменемо епизољу једну. Академија бап Лука (по патрону своме) расписа „награду, ко рад беше да једобије тога затворише као самда у ћелију, за два сахата мораде бити готов посао. Кад је колегијум испитивао цртеже, рече да је композиција „Самарићани на Јаковљеву бунару“ најбоља. Већ. хтедсше сви то рећи, кад ал изађе на види да је сликар Чивутин — Опенхајм. Ту се сад сташе колебати ла. ли да издаду награду или не. Тад се диже велики уметник-кипорезац, Ланап Торвалдсон и рече да не дају награде никоме, ал он сам наручи слику „Товија на повратку.“ И дан-дани краси та слика Торвадсонов музеум у Копенхагну. Пет година се бавио у Италији, пак оде у Франкфурт на Мајни. Берне тад већ знатан беше као уредник листа: „те Таде“. Опенхајм напрта Бернеа, а по тој слици му доцније и споменик начињен. Имао је ту Опенхајм доста наруџбина, ал је и сам 32мишљао и стварао. Позната му на далеко слика: „Лаватер и Мојсије Мендлсон.“ У новије се доба највише прославио циклусом слика: „Из Чивутског живота“ што Келер пздаде. Као мало Ео, доживи он и проживи у здрављу 52 године. 26 Фебруара у вече напрасно умрво баш кад се спремао на — игранку.
по по ваљан
МОЗИВ МА ДРЕТИЛАТУ.
(6 овим бројем истиче претплата свима. онима који су претплатили до краја сешгембра о. г. Молимо их да изволе поновити претплату.
БЕ-— Многоструке наше дужнике, које смо већ више пута опомињвли појединце, молимо и овом приликом све у скупу, нека сваки свој дуг одужи, јер кад су лист примали и читали, право је да нам за њега и плате. Има их који дугују од почетка изласка листа, а међу тима има на жалост и неколико читаовичких дружина, од којих неки сада после примљени-= 27 бројева, враћају 28 број, без да су и једне паре платили; има их који дугују целу годину дана, а понајвише их је, који дугују по 4 фор. за пола године. Та вересија је грдна, а ми морамо све велике трошкове око листа да подмирујемо готовим новцем унапред. Огромну своту, коју смо на овом књижевном подузећу изгубили, нећемо за сад ни спомињати, само да нам плате који што дугују. Нарочито молимо и оне скупљаче, који су од других претплату покупили, па нам још нису новац послали. Има таких неколицина, код којих појединце 50—180 фор. скупљене претплате имамо. Нека сваки одбије 10", од скупљеног новца за свој труд, а остатак нека нама пошље одмах као нашу својину, коју су већ давно послати требали. Иначе мораћемо износити на јавност како имена појединих дужника, тако и појединих екупљача, који нам дугују велике своте.
ИВДАВАТЕЉСТВО „СРП. ил, нов“
Се жетеј- Забава: Шумарева ћерка, Приповетка из српскота живота. Књига друга од С. В.Ш— Шесниттво: Краљ Вукашин. Драма Др. Ј. Илијћа. — Ив природе: Мравја киселина код животиња ибиљака. од М. П. — Шесме: Шред сенком Вука Врчевића. од Дратомтра Брзака. — Забава; Шпак је сап. Новела Милана бавића. — Историја : Наролни препорођај Срба Лужичана у Сатеонији од А. Хилтердинга. (0 рускота И, К. Граовски. — Шееме: Тихо вече, од Петра Ј. Петровића. — Листаж: Ђердан, од —В.— Књижевност: Рутротеаће ги тпадег. реферат М, Петровића. — Облици берев, легнев, реферат Ј. Ж. — Научне новости: — Уметничке новости: — Српеки књижевници: Атапаспје Николић, — Уз наше илустрације: Ђердан. У мехапи „бистре политику“, Па белом хлебу. ит владном не верује. — Књижевне белешке, —
Смесице: — Шозив на предплату. — Слике: Атанасије Николић, књижевпик српски. Ђердан, по слиши Апдриола, У мехати „бистре политику,“ По природи цртао В,
Тителбах. На белом хлебу. По слици Михаила Мункачиа, Сит гладном певерује.
Излање и власништво штампарије А. Пајевића.
–—==>< Уредник Стеван В. Поповић. до=—
у . Саду.