Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
>
ПИ РРА АЈА
на два читава табака-
ЛАА ЛА ЛАКИАЛАК ЛАЛА ва
ДИУМАРЕВАВЋЕРКА. ПРИПОВЕТКА ИЗ ОРПОКОГА ЖИВОТА
Књига друга. 12.
Љ оближњем великом српском се40 лу Н. ударио је грдан помор у свет. Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату. Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.
У великој муцими невољи својој диже се поп Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу. Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.
Млада докторка стоји па слу ша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха ка мени у њојзи.
Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену. Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар. «)брави јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Отаноје Лазић одбити ове јадне људе.
— Иди, како не би ишао! рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.
— А коме ћу тебе наручити“ — рече Станоје готово нечујно.
— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за "мене, иди па им само помози.
Доктор Отаноје Лазић стиште «своју жену за руку, окрете се
МИ С мД А МУ ЕМ +
Излазе сваких 15 дана |
Нови Сад 15. Октобра, 1882, | о а а
= (5 Фе
дару
Бр
Рур
пр
УМ ПИК
: КРАК А У Бе РСА ./ У ми КМ. +
људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.
Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варашкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.
Кад се доктор Отаноје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца. Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде —- али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.
~— 22 = треттерее еитттнРачи мача:
Пт ахе) | со и ==___-_1638),
+ Кнез Медо Пуцић Дубровчанин, песник српски.
и и | АЈА.
7 Роа 5 у мЗиму ји ма 2 о, (Ра
Цена на 8мес. гдф. илибхд. | „ла || Год Ц,
— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си2
— Не бој се. Ови смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.
Коњи појурише,а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са, Станојем Лазићем.
У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Отеве Попића.
— А што си ми се ти снахо тако
љуто забринула — рече Попић весело наравно први растанак! — Није то — рече Љубица одважно
—- него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подемеваш другим људима. — Доцкан си уранила. Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се. — Е даг Па шта ћутиш враже ! — Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно. -— Та шалиш ли се деверег — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.
озбиља ти рекох. Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал погоди кога 2
— Да није Савкуг
— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снаси галантно руку, да је уведе у кућу.
— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.
— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај. Сутра ти долази Оавка са матером у госте —- од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат – Стева Попић.
Љубица узеде писмо, које пише грк (Стеван своме новоме зету. Јавља му; да је све гвтово, да су сви контени.
— То је дивота! — рећиће Љубица. Но садћу датемолим јаза не-
— Не шалим се снашице, нег
РОНЕ т ТИ
ај