Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
990
стр иошеа __ ша А Писка
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ, |
кога —- ако се нас двоје сложимо, сломићемо и грк (Стевана и жену му. Што да убијају кукавнога Милана. |
У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навалити на грк Стеванове.
— Боме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити,док се он не врати рече адвокат Попић.
— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.
— Не брини се ништа. Није то доктору првина, ако сеон не зна чувати, да ко ће знати! Зна он шта ради Задржи Савку, док се доктор не врати.
— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад, сваког 60жића. — Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом! Сутра ћемо се видети.
Љубица је испратила свога девера а у души јој бијаше лакше. Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.
Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.
Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао е коли пред кућу.
Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.
— Како је Петре, тамо 2
— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто Флегматично.
— Јели господин поручио што 2
— Ево је напшсао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.
Љубица трже нагло цедуљицу из слутине руке. Доктор је пскао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у Фијоци свога писаћег стола, Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.
Љубици паде као груди. —
тежак камен са 18.
Господин Мита поштар отишао је да нас на салаш, да склапа поштарске рачуне. Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају. Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту. Госпођа (Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.
Зна то и госпођа (Санда врло добро,
али нека га, нека се дави; њојзи њезино |
мора бити, а пушила се њему глава, а непушила. Госпођа Сандаје сама на дому. беди у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли. Бадава се она довија — осећа она то врлојако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето
се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра Фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао. Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави. Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини. Ако то тако увтраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштајрска земља што донесе, то поједе отплата, и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.
Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица. Млада удовица лудује за доктором. Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје. Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између његаи Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана, разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.
Ал како ће да завади доктора са жевом муг
Госпођа Санда прође два три пута, крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе. |
— Да, нема ту друтога пута. Што ми је одмах у први мах џало на ум, то ће бити најбоље. Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури. Она се удала, дасе назове „милостива госпођа.“ "Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора. Није он таки светац, као што се чини. Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу ида јој шиље сваке недеље још по петнаест Форинти. Зна та баба, да је Милан патвариста то као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну. За Милана не гине она млађа. Тако је п није друкчије. А дазашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце» Мајстор је он; рад је да му то не дође како Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето. Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу петорију. | Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто превртати | Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком " Божићевом, како јој је преко Раде дао | педесет Фор. на одело, како јој даје не| Дељно толико и толико — а све бајаги, | да тиме помаже млађој болесној сестри.
мара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку фђидију од човека Јавља јој то — да мало припази на док| корове трагове,те да му ократи рукаве.
Кад је госпођа (Санда била готова, зовне Мату писмоношу.
— Мато, ево ти ово писмо. Пави га, | као очи у глави. Метни на њега жиг и
женидо ушију.
"Један стари пријатељ, још покојног шу-
| замрљај га мало, да изгледа да је дошло |
од некуд са стране гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.
— Доктор је, милостива госпођо, отпшао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати | до суботе.
|
— То је још боље — а ти жури па
носи одмах.
Још није туњави Мата доброни изишао. из собе,а госпођа (Санда стаде весело.
да таре руке.
= Баш добро, као наручено. Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена. Има Ката, берберка право, да се госпођа докторка јЈОпЕ у 4. швалерала са грк-Отеваповим Миланом. Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове. Ево па нек знам он —- нек чисти по својој кући.
И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нета неука рука чак из 4. Иеписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже
како га Љубица вуче за. нос. Буд је ко-
пала трице са Миланом у Ч. дог је још био ђак, туд га и сада радо гледа п прима у кућу — кад доктор није код куће.
Запечати писмо крајцаром, уђе сама. у канцеларију, жигоса га и баци у Фиоку,где се међу писма, која иду у општину Н.
Док је госпођа Санда израђивала свој посао —- отворише се на докторовој гући врата. У кућу уђе једна стара сиромашно али чисто одевена госпођа.
Љубица Лазићева изађе пред ту стаРу жену коју није познавала.
Ја сам, рано, Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали. Дођох, да бар вас затрлим п да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету. Доктор не да ни рећи, да је то његова. рука која нам помаже — ако није њетова оно је ваша. Бог вам платио за то!
Љубица сва претрну на ове речи. По срцу јој се разли нека неописана милина. Разабра се брзо и загрли стару госпођу.
— Ако је, то је доктор учинио ; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.
14.
Сутра дан је дошла Савка са матером али мати ни да чује, да је остави који дан у Љубице. Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће би ти на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа. Савци је жао, остала би она и Љубици п своме ђувегији за љубав али мати се не да ни осолити. Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није о тишао у оближње село адвокатским послом. Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста. Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.
Љубица је пшла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто ни: је добро, па ће лећи раније. Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце. Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.
Љубица седе на диван што бијаше у сред собе Шеки јој тежак терет паде на душу. Ево ће екоро да буде година дана, како је оно стојала са доктором Отанојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта. Доктор је