Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

дивана па ходаше одаји.

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

291

Ево ће скоро годину дана, како је

__Љубица и дању и ноћу ослушкивала

сваки откуцај племенитог срца Станојевог __ како се загревала на жару, који је

одушевљавао доктора у свакоме раду ње-

товоме. На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух —- а уста њезина нису му никада још |екла: да је сваки откуцај срца њезиног у

сваком часу само његов!

при тој помисли устаде Љубица са немирно горе доле по

Из далека тутњила је потмула грм-

-љавина.

Љубица стаде на сред собе. Поглед

јој се отме кроз тавну ноћ. Чињаше јој

се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо, ено већиздише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Ста. ноја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот. Мало подаље ено где кршируке мајка над

нејаким јединчетом — али доктор Стано-

је Лазићга диже, пагле, како га притискује на своте топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом

страшћу према њојзи.

Но гле, ено где секроз густу ноћну таму

Нови ошштинари и вођа им доктор Станоје Лавић изишли су из једне и друге чисти као сунце.

(ве се показало, да је пуста потвора и лаж. Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг. Сваки се стидео, што је и нехотице постао оруђе у рукама оно неколико подлаца.

Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду. Доктор Станоје Лазић их утишаваше. Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.

Идуће јесени видео је В. двоје сва. това. Милан грк Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком и то у један исти дан. Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.

Госпођа Оанда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена за једнога хусарског мајора. Истина да није Србин, али је богата партија.

Но то је био само пуст разговор, ни Фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.

На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.

онда запскао руку њезину — отворио је Зли 'умишљаји госпође Санде пош- Зло рабад нити ОИ Мом ала срце своје пред томе. Она му никад ни тарке претворшше се у прахи пепео. Љу #. регата —- = -- та у

једном речцом није рекла, шта је онда ври- бица и Станоје згазили су их ногом. 9. Поњава — — -— 1 у

ло у срцу њевином, Немо му је пру- | - ~ Е 6. Тканица — — — 98 »

жила руку. своју — а од то доба на ње- После _ десетак дана спроведена је т. Обојака — = = 14 7 таи зина уста није никад изшшта реч љубав што | истрага, ради избора једне и друге оп | Од тих 1619 тканина 961 комад је била је почивала дубоко на дну срца њезиног. | штине. 3 сканина.

По пределима било је на тој изложби изложака, из Срема, Славоније, Крајине, Хрватске и нешто из Далмације.

Пошто ће идуће године бити изложба врпеких женских рукотворина у Новом Саду, а можда и у Београду — то ће зацело занимати наше читаоце, ако им саопштимо ма, и у изводу оцену поменутих изасланика српкевладеоженским рукотворинама на загребачкој изложби. —

Из опширне оцене целе изложбе саопштавамо ми за сада само ове џодатке:

1. Ћилими.

Међу свима вуненим тканинама они заузимају по броју, по техничкој и уметничкој изради прво место. Било их је од више врста и разне величине.

Најзнатнији је такозвани ћилим ткан“ или „заметан.“ У њега је основа од небељене вуне, у коју се уткива потка од бојадисане вуне обично по геометријским мустрама, које својим линеарним облицима најбоље приличе природи ткања, пак се зато и дају најлакше извршити. Килими ове врсте сачињавају врло честу и збивену тканину. Било их је пуно ткани, а и решетасти, што у Пироту зову „решме.“ Једне и друге зову у Срему просто „ћилим“, а по Славонији зову се „поњавица“ или „поњавац-ћилимаш.“

Највише је оваких ћилима било из Срема, а мање из Славоније. Хрватека је бпла

прикрада — смрт, као бледаавет. Љубица је чистогледакако тихо, нечујно корачап сад ено је — на место невољног старца, на | место јаднога детета, она хладном леденом руком грли — њезинога војна,

в п. свега са три ћилима заступљена, од којих је један био из Лике. Из Босне био је такође само један.

За тканим ћилимима прво место заузима такозвани „веленац“ пили клечанац.“

(Свршетак.) 6.

Станоја Лазића.

Љубица врисну и скочи. У тај мах

севну муња и тресну на пољу гром.

Јадна Љубица бијаше клонула на коле-

на па кршаше руке. У тај мах, баш као

да стадоше кола пред кућом.

Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора, Станоја Лазића.

Љубица врисну и полети Станоју у наруча. Доктор је стиште топло на сво-

је груди. — Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју

жену у наручу.

— Хвала Богу, само кликну Љубица и стиште Станоју први,

дуги врео пољубац на уста.

— Свиснула бих да ниси дошао! Доктор Станоје Лазић глађаше своју

љубу по бујној коси, обасу је жарким по-

љупцима.

После по сата, кад Љубица дође мало к себи —- извади (таноје из своје бележнице неко згужвано писмо и Ме жи га ћутећи својој жени.

Љубица погледа натпис притрча своме столу и рече:

= Ово је та иста рука.

Доктору Отаноју Лазићу свану предочима, уведе оба писма згужвеља их рукоми наднесе се их над пламен од свеће. Ц== Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста то погана рука рече доктор Станоје мирно.

Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.

на писму,

ности, кад си дошао ! |

У |БАРОДНА 1 РАДИНОСТ. |ЕЕе АЕ

ЖЕНОКЕ РУЖОТВОРИНЕ НА излонеи 7 перја ВАГРЕвУ.

је рвати су у погледу уметничких тежња (уд чного напреднији од нас Срба. Они су

пре четири године основали: „Дру“ штвоза уметност“ које ради и напредује. То друштво наумило је да оснује сталан музеј за радиност у Загребу и ударило је добрим путем, да, приређујући по времене изложбе производарадиприбере и набави све, што је одабрано, знатно и поучно за тај музеј. Тим путем прибрало је друштво близо 8000 комада из разних грана народних рукотворина и сместило их је у нарочити стан.

Друштво то приредило је прву изложбу год. 1878, но излосба та била је само скроман почетак. Далеко богатија и знаменитија била је изложба што ју је то друштво при“ редшло од 20. нов. 1881 до 6.јануара 1982.

Српека влада у Београду ехватила је важност ове изложбе и изаслала је гг. Стеву Поповића, начелника мин. Финансије и Дратишу 0. Милутиновића, архитекта и инџенера у Загреб, да проуче ту изложбу потанко и да поднесу о њојзи извештај влади.

На изложби тој било је изложено свега 8060 предмета у четири дворане. Од овог броја било је 1619 ком. тканина (вунених, ланених, кудељних и т.д.. Од ових тканина, било је вунених 658 ком. а по врстама:

1. ћилима = — — 281 комад

2, Вунених чаршава 40 =

У ћилима овог рода је осаова ретка од једне боје, у коју се клеча или прикачује разнобојна потка по различним, већином геометријским мустрама. Веленаца било је врло млого из Олавоније, а мање из Срема.

Врло су такозвани

знатан број ћилима представљали „чупавци“. Њихова је ретка основа од једне боје, у коју се уткива потка од разнобојне вуне, која се несабива, него се извлачи, па кудрави. О тога је лице ових тканина кудраво, реснато или чупаво. Посао око ових ћилима млого је лакши, него око тканих. По Срему. као и по Орбији зову х „чупавци, ПОЈ Славонији зову их ућилим кићеник,“ а по негде зове се оваква тканина „ћилим на шипке извлачен или ткан.“

Највише је било ових ћилима из Срема и Славоније. Било их је разне величине.

Најслабије бпо је заступљен такозвани „поњавацподногачц“ Он је или ткан или клечан у разним бојама. Осим тога је овај ћилим по евојим размерама најмањи од свију гореименованих. Овакве мале Ћилиме ткају жене по Славонији, пак их употребљавају у цркви за простирку под колена.

Што се тиче саме израде, ткани Ћилими представљају тканине од великог савршенства. Жице од основе и потке једнако су дебеле на целој својој дужини, а то се је постигло употребом дуговласе вуне и механичким предењем. Зато је тканина честа, једнако дебела и врло равна по целој својој повр. шини, На овим ћилимима непримећују се ни чворићи ни неједнакости, какве налазимо на, млогим иначе скупоценим пиротским Ћилимовима. 61“