Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

292

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,

с из раб ===

Но не само по једнакости предива, него и по његовом бојењу јасно се познаје, да сремске и славонске ткаље већином почињу употребљавати за своје ћЋилиме готову Фабричку вуну. То доказује, како дангубно и скупље народно бојење биљним дуготрајним боја“ ма (броћем, рујем, српцем, зановетом, чививитом) уступа пред јаком навалом далеко јевтинијег Фабричког бојења са живосним, али непостојаним анилинским и минералним бојама. Употреба ових кратко трајних боја, запста побија вредност сремско-елавонским ћилимима.

Велика супротвост између народњег и Фабричког бојења нарочито је у очи падала, кад су се на излогу сравнили нови ћилими са једним старим ћилимом из куће Јаковљевића у Черевићу, који је пре сто година ткан, пак су му боје још тако свеже и хармонијске, као да је вуна пре неки дан бојадисана, па уткана. Са својом старости овај ћилим није изгубио ништа од своје вредности, чему је поглавити узрок постојанство његових дивних боја.

Уметничка вредност ових ћилима знатна је поглавито са естетичке композиције и украса површине.

Композиција је већином строго правилна, Све четири стране или ивице ћилима заоквирене су ужим или ширим пругама исте боје; кад-тод су и по две пруге у даљем размаку, међу којима су уткани ситнији геометријски мотиви разне комбинације. Остало средње поље између овог оквира, обично је друге боје. На њему више пута нема никаквог украса. Но често је ово средње поље ћилимове површине украшено било истим Фигурама, као што су уткане у широкој ивици, или је пок. ривено другим каквим ситнијим или крупнијим геометријским мустрама. У овом случају обично средину унутарњег поља заузима какав већи ромб или квадрат од боја, а око љега у кутовима оквпровим размештене су четири подобне Фигуре од исте или друге величине, али увек истоветне боје.

Ову строгу композицију са пет квадрата или ромба у заоквиреном пољу ћилимеке површине, налазимо само на великим пиротским, такозвиним „Батал-ћилимима.“ Пиротске ткаље зову ћбилим овакве композиције „на пет софре“. Појава ове композиције у Срему и Славонији јасно доказује сродство прекосавског ћилимарства с нашим.

Место ромба или квадрата у средњем пољу употребљени су кад-тод лонци е цвећем или јелени, али су са Финим разумевањем у

правим линијама стилизовани, као што то и- |

зискује природа ткања. То се је видело на једном решме — ћилиму из Привгаке, гди је средину средњег поља заузимао један ромб а око њега у Бошковима компоноване саксије

четири линеарно са цвећем. Подобно се је видило и на једном ћилиму из Петроваца, а други један ћилим из Краљеваца показивао је у среди квадрат, а у ћошковима средњег поља четири стилизоване

А. два ћилима из Добринаца показивала су у свом средњем пољу врло лепо стилизована четири бела јелена. Шри свем том ови су ћиЛими сили врло допадљиви, а на име један из Добринаца још и особито леп.

Осим ове композиције, била је и друга |

една, каква се иначе редко виђа, на два ћилима заступљена. На име ћилим је имао само с две стране ограничену рецкану ивицу, а с остале две није. Ивица је рецкана према оним геометријским мустрама, што су у самом оквиру с те две стране разним бојама уткане. Према средини ћилима ове су ивице би-

ле заоквирене правом -пругом, друге, обично |

угаситије боје, тако, да је се средина ћилима,

саквије с цвећем. |

у својој боји засебно одкајала. У њој су се опет у правим пругама, а са малом изменом, повторавали они исти геометријски мотиви, што су били уткани у самом оквиру.

Остале композиције биле су више — мање измене по овим горенаведеним.

Украс ових ћилима већином су геометријске Фигуре као: троугли, квадрати, ромби, равнокраки крстови и. т. п. Но има и утканих животиња и цвећа, као што је напред напомењено. | |

Најпосле, што се боја тиче, оне су већим делом бљештеће. Но има ћилима и са врло дубоким, топлим и хармонијским бојама. Међу ове тканине спадају и арбанашки ћилими (сами чупавци). Они чине на гледаоце врло 03биљан утисак својим мрким, угасито црвеним, угасито модрим и загасито жутим бојама, уз које је увек била правилна композиција и украс од њежно |јкомпонованих линеарних Фигура. Што се тиче „веленаца“, или клечаних ћилима, они су били млого пута од домаће,и куповне вуне; основа је била од домаће а потка од куповне. Израда је била у неких тако брижљива, да се је чинило, као да су везени.

Као да је била у њих најобичнија композиција та, да су две ивице само биле оквиром пружастим од више боја маркиране, а друге две нису. Средње поље заузимала је кад-год каква осмокрака звезда у више боја, коју су заокруживали обично четири ромба у четири кута средњег поља. Или средину су испуњавали пет ромба, онако као што је речено при тканим ћилимима.

Орнаментација је махом геометријске природе. Колорит је већином немиран, но било је екземплара, који су својом простом ли строгом композицијом и мирним колоритом врло пријатан утисак на гледаоца чинили. Било је таквих клечанаца од велике уметничке вредности. Ова врста тканина била је врло лепо заступљена са два веленца из Краљеваца, једним из Руме, и једним из Путинаца. Такође и једа: арбанашки или клименташки веленац врло је био допадљив његовом правилном композицијом и дубоким озбиљним бојама; он је био из Никинаца. У опште било је и много других лепих веленаца из: Добринаца, Руме, Буђановаца, Комлетинаца и других места у Срему и Славонији.

Како ткани, тако и ови клечани ћилими имају главну ману, што нису из цела ткани, него на поле, које су после са мање или више пажње сашиване у целину. Том приликом догађало се, да две поле од најлепшег ћилима вису тачно спојене, пак онда наравно ни шаре нису се као што треба спајале. Више оваких примерака било је на излогу.

Што се пак тиче „чупаваца“ онпсу већим делом од домаће вуне зготовљени. Џак и вуна за ове ћилиме бојена је биљем у сеоским кућама.

Композиција ових чупавих "ћилима врло

| је проста, али обично савршена. Ове четири | стране заоквирене су једном широм или са

две уже паралелне пруге од разне бојс. Средина ћилима је обично друге боје, и ретко кад да је испуњена каквим укрленим мустрама. С тога овакви ћилими својом простом, али строгом композицијом, обично дубоким и хармонијским бојама и чупавом површином чине чудноват, но ипак допадљив утисак. Од ових чупавих ћилима има највише, који пз. државају најстрожију естетичку критику.

Међу осталим местима поглавито су би-

ли заступљени својим чупавцима: Комлетинци, Будровци, Ђаково и Никинци. Чупавци ћилими, мора да су јако омиљени у нашег народа, по Славонији. ј

Најеслабије су били заступљени мали ћиЛими, или такозвани „Поњавци-подногачи.“ Од њих је најлепши био један из Мванкова у Славонији. Он је имао све добре стране односно композиције и стилизоване орнаментације (саксије цвећа, само му је колорит био доста немиран при свој дубљини употребљених боја.

2. Вунени чаршави.

Особита је врста вунених тканина, чаршав, који у бродарском округу, а ваљда и иначе пе Славонији зову ћилимстолник“ или упростират.“ У Срему зову ову тканину „торјава,“

Основа и потка су од таке бојене или небојене вуне тако, да овакви чаршави представљају Фину једнобојну тканину. У таквој тканини обично су уклечани или увезени украси вуненим концем од различне боје. Ових чаршава има чупавих и везених, како су кад изведени украси у основној тканини. Њих употребљава народ за покривање постеља, столова и, т. п.

Што“је речено о композицији, орнаментици и боји тканих ћилима, то у главном и овде вреди. Само по пређи и бојењу изгледа као да је обоје кућеван рад.

Највише чаршава и поњава било је канда из Добринаца, Краљеваца, Петроваца, Голубинаца, Руме. Из Никинаца и Хртковаца био је по један клименташки у дубоким мрким бојама, строге композиције и укусних ситних линеарних украса. Из Петроваца био је један са увезеним људским Фигурама, на прилику оних адтекских, што доказује так пада укуса.

поче-

Иначе све тканине овог рода показују добре стране најсавршенијих тканина, што их је било на излогу.

Вунени чаршави били су обично исте величине, као и веленци, или су били јоши већи.

Срем је био далеко јаче заступљен на овом излогу својим чаршавима но Славонија,

(Свршиће се.)

ЈЕ 20-00 ЈУЛИЈА 1881 ХОД.

ЖЕ авна ноћи, коју често снивам, 7488 Тавна ноћи у теби уживам! _= "рвоје миље још ми поји груди, Твој ме спомен у милини буди.

Тијо вече спуштало се немо, Лаки сутон на земљу се спрем'о, Растирући своје бајно крило, (' бистром росом на сеоце мило.

И под сенком, где се мпрно пружа, Дивља лоза и румена ружа,

Као санак над уморним светом, Благи мирис дизао се летом !

Мир евуд' беше. Само срце њено, Тајни шумор лагано је крен:о, И жар плану, што је срце слазго И ружица засмеја се само.

И ноћ тавна диже се и нија, Јато звезда сањалички сија; И стидљиво из мирисне траве, Љубичице подигоше главе.

А далеко кроз недогдед плави, Бледи месец лагано се јави, И зајеча кроз пучину мира Гласна Фрула младога пастира.

Београд. Војислав.

|

| | 3