Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
вије
пи
ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
298
ПОВЕЉА МИТРОПОЛИТА
5 ДАЖАБЕЦТЕ.
29, броју пита се, гдје је оригинал армалне повеље од 11. септембра 1816., којом је царица Марица Терезија архиспис-
"копа п митрополита Арсенија Јовановића Ша-
кабенту, његовог брата Андрију са потометвом, и потомство његовог брата Нешка, на племство подигла.
Ево га у архиви сремске жупапије у Вуковару. Повеља је лијепо написана, као штампана на пергамену; има осам великих листи; корице су тврде у црвеном сомоту, на њима су четир врпце, двије од бијеле, а двије од зелене свиле. Прошивена је дебелим, исплетеним, златним гајтаном, на којем
| вац, па
товину у Н. Саду. Онда је отишао био у Пешту, а оданде на Ријеку. Тамо је био трготамо и умрро. Пети, прави протин сип Мојсије, био је гардиста на двору зету та Филпа Реаеболапа Нипсапса ад Апспава Ашат Кетлат — после је отишао у Русију, па погинуо у битци код Бепдера у Бесарабији.
То тврде и свједоче пред судом у Иригу дне (7. 2. 1820 год. под заклетвом Перозно _ сотротаћ јиташешо — Мрижани: НиБиФор Марковић 80 год. стар, Исак Вујић 18 год. п Арсепије Димитријевић 70 год. стар. Судац бијаше Јов. јап. Ратсвећсв де Какослу Ј Сотв. Чугшеп5 5 јидех ХМођупша, а јигазот Мића! ОаЂапил. Арсеније сл Ријеке, пмао је три сина и једну кђер: Апдрија бијаше 1825 год. протосинђел у Вршцу, Алекеапдар капитап у оточкој регименти, Филип опћински биљежник у Врањици (у крашовској жупанији)
Огрћапа Кагапзеђеззеш Фесецз, — сироче, које
Јебпија; |
лично добро познавао: Стевана, Димитрија, Јосифа и Арсенија, само Мојсија не, ал' зна, да им је тај био брат рођени, јер му је Димитрије о њем говорио; да је с протом Андријом у најбољој хармонији и највећем пријатељству живио, док није прота 1859. год. умре. Молбиприложена су јошњихова четир крстна листа, издата од парохијалног уреда на Ријеци "а 1720. рускословенски и латински, а одостоверена од магистрата ријечког» 1820: потписан је Тетлу р. Р. крени лист свога оца Арсенија нису могли приложити, јер 1720 год. још није било тих Матица; оне су тек 1762, уведене.
Цио тај спис са прилози лежи овдје у архиви, ал како се оригинал повељени овдје задржао, то се незна.
У еједничном записчику мале скупћине сремске жупаније држане у Илоку дне "1747. год. стоји: да је прота Андрија дошао у сједницу, донео овај оригинал, па замолио, да му се прочита и разјасни:
Хов ЗЕерћапиз Јапсво Сопшавиз
бутшшенај 5 Огфташтиз се Сотшев еб
виси велики печат Марије Тере-
саеђел Ејцадет Сотафавиа Јад та
зије, у масивној кутији од ме-
еб Јигазвотез (атпз рто шетшота
синга.
бепоте ргаезел ит вјатсалћев дш-
На другим листу је красан
ђив ехредњ Плшует5ја:
Опо4 ст
племићки грб Шакабентин; у дву
Коз Аппо, ситенје 1747. Гле тего
је коцкасто поље, а около горе
Теа. Мепаз Зербетђиа ја Атсе
шаренило, лишће првено, плаво, сребрно и златно. У среди је паралелограм подијељен на два је-
днака квадрата. У нижем је зе“
лена ливада, на њој плаво језе-
ро, а над њим три бијела бријега;
торњи је квадрат сав црвен, у ње-
му је лав са двоструким репом,
стоји наравно, само је предњу де-
сну шапу дигао; више тога је све
Шок, Госо удеНсећ ећ Тејтито СеЈеђтаћоп5 Сопетесанопша Могфрамша абав ебат Сопзпејо рагбецЈатез Сопуетшвветиз, ас Џиа, Ашеветаи сове ш Кобша _ Адтодит Кеуетела из РПоптив Апдтеах: Јоаппоујев _ Закађецњ Ессјезае Јтевћлепају Стаес: Вииз Ртофћо-РтезеђјКет ша КМозфтала сотаратепа ргаезеп-
плаво, ту стоје два витеза у 0-
бат еђ Сопзрескиа ехћ Ђпемћ, Мо-
клопу саподигвутимголијем сабља-
ма. На врху у сриједи је угарска
круна, а око ње су четир мања
округла грба и то:ердељски, хр-
ватеки, далмалински и славонски.
Осим Марије Терезије, подписан
је на повељи Сошез Георојаиз де
Мадавду 1 Ктапстасиз КоПег.
На последњем листу има три
додатка: Да је ова ловеља про-
глашена у великој скупћини срем-
ске жупаније, држане у Иригу
дне 21. септембра 1747, а пре
ћав сетбши Ђепетиезшиши тподо 2101ове Кеспапна Апоце зашпае Ропипае, Попипае Ппретафотло-Кеслае Мајевта ОПопшпае Малае Тћегез!ав де РПајо Улеппа Апаблае, Рје П-а Меца Зерфетђив Апти гесепбег ртаегетн 1746. рег Ехсејвата Ач со Ниавсамлсат Вегшаш СапсеПалата етапаћита Мођуаје Огрјотаа ша 1рзо. Ометтан.
Ту су му прочитали и обећали, даће га увести у племићки катастар, и да ће се то још једном
прогласити на великој скупштини
тога у граду Илоку (1.) 9. 1741.
велики биљежник Михаило Чех. а ===
Дне 10. маја 1785. је била у великој скупћини бачке
жупаније држаној у Новом Саду. Велики биљежник Етапсасиз Казлопу. Трећи пут бијаше проглашена у великој скупћини крашовске жупаније у Лугошу дне 13. и слиједећих дана мјесеца маја 1805., велики биљежник Ада!Ђетђ Макај.
Повеља је проглашивана у тим мјестима, јер су тамо Шакабенте живили.
Митрополитов млађи брат Андрија био је 1741. год. прота у Иригу, тамо је и умрђо 1759. год. Онје имао пет синова и кћер Марицу. Најстарији Стеванбио је после оца такође прота у Иригу, па је тамо и умрђо. Димитри“ је управљао је куријалном (племићком) земљом (на коју нису порез плаћали), што су је Шакабенте у Чалми имали (то је данашња Јанковићева земља.) Имао је породицу, умрђо је у Иригу.
Јосиф био је владика, најпре у Новоме Саду затим у Вршцу, тамо јеи умрво. Арсеније, прави четврти син иришког проте Андрије Јовановић Шакабент, бијаше рођен у Иригу 1750. године ишао је у школу, те изучио тр-
проглашена
Драга. Студија А. Ф. Кау лбаха.
| станује у Карансебешу. Сви су четворо тако потписани на једној молбеници датираној у Вршцу 27. децембра 1825, а управљеној на сремску жупанију. Андрија је себе потписао, а Филип себе, Александра и Јефимија са додатком отапеве соташа рафте Атзело фшрре Јоаппоујев Закађелћ илате лаотфив сешфа Јесфтиа ртгојез.
Они су наиме молили, да се овдје уведу у племићки катастари да им се издаду свједочбе о том. Тој својој молби приложили су препис повеље са додацима, преписе преслушајних записника од суда Иришког. Она три Ирижана потврдили су опет пред судом у Иригу =, 1820 своје прве депозите. Арсеније Димитријевић додао је, да је Арсеније Јовановић Шакабент његов друг био, с њим одрастао и да су заједно у школу ишли, док Шакабента није у Н. Сад отишао Војину трговцу, који је био ујак његове жене.
За већу вероватност и доказ, устао је и жупан, јигавог Јоап Лађотаку, те зађ обен јиталлепјо исповједио, да је он све Шакабенте
пе — у Иригу дне 21. Септембра, што
је и учињено. У племићком ката-
стру убиљежен је он овдје са
његова три прва сива, који су с њим из старе Србије амо дошли.
Кад би г. Јосо Јовановић Шакабент из (е-
ња пили наша сриска патријаршија, ту повељу ре-
кламовали од вем. владе, можда би ју могли добити. ; У Вуковару “јо 1882. _ Герман Бакаловић« ЕХЕМИОА.
и па патак
С инглиског од Лонгфела.
зуећ се вече беше увелико свело
5 Кад кроз једно снежно, на Алпима, село,
А Неко момче промче сметовима студним И пронесе барјак са знамењем чудним,
Ехсејзлот |“)
Чело му је брижно, а око му блиста, Као голог мача сеченица чиста, А ко звук од трубе сребрне што звечи, Са уста му јечи глас од стране речи, Ехсејв1о1! «) Ово Елсејзјог означава „овде, у алегоријском смис-
лу, идеалну тежњу па више, на боље, напред Алпи представљају свет са његовим „околностима
– аи о 1