Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

294

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

По кућама ватра гореаше мило, И крај ње је топло и пријатно било, А на пољу глечер страхотама прети Али њему с уста само уздах слети,

Ехсеј5пог !

„ата пута!“ старац један виче. „Мани сада пу рац_ 5 Зар не видиш буру — чујеш како риче, 08 бо] 1 џ Куд ћеш сада у мрак — бујица је тамо! Ат му момче на то одговори само,

Ехсејато“ !

„Ох стани, не иди!“ једна мома збори,

_На мојим се грудма уморан одмори !

Момчету из ока мал суза пе кану,

Али опет само уздану и ману, Ехсејз1от !

„Беж' од сувог борја, да те но убије:

Чувај се лавине, да те не зарије!“

То му јоште сељак на послетку рекне,

А на то одозго из горе одјекне, Ехсеја1от !

Кад у јутру, рано тек прозорје стигло,

Бернардско се братсво на јутрење дигло,

Па молитве чита п смирено клечи,

Ал у једном тужно од некуд зајечи, Ехсеја1от !

Џ један од верних калуђереких паса,“)

На путника неког у снегу набаса,

Нит' се чиме миче ни душицом дише,

Ал још држи барјак на ком оно пише, Ехсејз1от !

Ту, у ладну зору, на леденом брегу, Лежао је мртав, али леп, у снегу,

Док са ведрог неба глас одозго слети, — Ко кад оно звезда преко неба лети Вл. М. Јовановић.

Ехсеј51от !

ИВО У АУС КРАЈ САВ ВАЗЕ

И на прнеоде, |

ВОДА УСЛОВ ЖИВОТА.

Од М. Петровића, ПА

Нема ниједнога тела, које би (изузимајући ваздух) тако јако било распрострањено на површини наше земље као што | је вода. Не само да вода три четвртине од те површине покрива као море, него она још струји и тече у огромној количини кроз небројене реке и потоке, плови над нама у виду магле и облака, долази нам из атмосфере као киша, снег и туча или се јавља као роса и иње. Вода. се у облику паре, која се не да видети, | налази увек у ваздуху, који предишемо. | Врло је мало и самога тврдога камења, У ком се неби вода као саставан део налазила. ЈЊе има у свему, што је земља про |

извела и због тога се она налазим у

свима биљкама и животињама. У животињском телу не налази се вода само у

течностима тела, него ње има без разли- | ке у свима органима и ткањима, па и у самоме стаклају зуба. Више него полови- | на(59 процента) животињеког тела је вода, и | макакво високомнење човек о себиимао, ипах | је он у главноме организована вода, а то | вреди и за све животиње и биљке. У | мозгу, којим се највише поносимо, три четвртине су вода, а само једна четврти- |

52) Повнато је, да калуђери манастира Св. Берпарда, па |

Алпима, са својим наученим псима спасавају шут“ | нике, које тамо сметови затрлају.

на отпада на сталне честице. Док је дете још у утроби материној или као што

се вели док се још налази у ембрионал- |

ном стању, има у њему још више воде, па и пошто се дете роди, још се две трећине његова тела састоје из воде. Са развијањем детета уступа вода место сталнијим честицама, али је ипак остане увек, као што рекосмо преко половине.

Као што се остала градива нашег тела троше и занављају, тако то бива и с водом. Тело наше губи непрекидно воду на различитим местима. Већ самим издисањем избацујемо ми силну воду, и ако количина воде (паре), која се тим путем изгуби, није за све људе једна иста, то ипак она може код одраслих за 24 сата да достигне до близу један килограм или један литар. Ради тога непрестаног губитка воде потребно је, да се све нова и нова вода у тело уноси. И тако није живот само зависан од ваздуха, него је и вода битан услов живота. (О тога је свуд, где мисле људи да се настане, прво питање, има ли воде и где природа није тај извор живота изнела на видело, ту се не жали ни труд ни трошак, да се вода доведе било из велике даљине, било да се потражи ду бок) у утроби земље. Прво је случај код водовода великих градова, друго код т. з. артеских бунара. Беч добија н. пр. во ду за пиће чак из штајерских гора. Артески бунари добили су своје име од Француског грофовства Артоа, у ком су као што се држи најпре такови бунари бушени. Може се рећи, да се на сваком месту на земљи може да дође до воде, само кад се довољно дубоко буши у земљу. Особито много артеских бунара пизбушили су Французи у својим ариканским областима. Гренелски артески бунар у Паризу дубок је 547 метара, а бунар у МондорФу 730 метара. Артески бунар у Пешти, што га је пре неколико година избушио енжењер Жиптмонди, доноси сумпоровиту воду. У нашим крајевима има више артеских бунара уз жељезничке станице, један се находи и овде у Сомбору, а баш кад ово пишем обуши се и други у Суботици, те је сврдло ушло већу дубину од преко 110 метара.

Сва вода по нашим изворима и бунарима налазила се првобитно у атмосфери као водена пара, те је после као оборина продрла донекле у земљу и ту се на згодним местима под различитим околно тима у различитим дубинама накупила. Код већине наших обичних бунара прође опа само кроз растреситу итрошну ораницу и скупи се већ у здравици, која је збијена и воду не пропушта. ако је средња дубина бунара у Сомбору око 8 ко плитки, ту већ свака иоле јача киша има уплив на стање воде. Температура воде у таквим бунарима преко целе је

| године прилично једна иста и показује

приближно средњу температуру дотичног места. У Сомбору се движе н. пр. температура бунарске воде између 9 и 12 степени целзијевих. Те међе не прелази она ни лети (сем врло плитких бунара у вароши, где дође гдекад температура и преко 14 степена) ни зими. У децембру г. 1879. који је био један од најхладнијих месеца, што су се у нас запамтили, бележио сам температуру воде једнога 6бунара сваки дан преко целог месеца. Кроз цело то време није била вода никад хладнија од +9:8" (, ни топлија од --11'7• (0), баш сасвим тако исто, као и лети. А

метра. Где су бунари та-|

ваља знати, да се тада температура ваздуха силазила чак до 17 испод нуле (24 дец.) Али где се вода накупи истом у већим дубинама, те отуд долази на површину, ту је температура и те воде истина стална, али се у толико више подиже над средњом температуром, што извор долази из веће дубине. Температура већ поменутог гренелског бунара, износи 277, а мондорфског 34". Код других још дубљих извора температура је још много виша, 40 до 90" С. Међу осталим показују ови топли извори, да је заиста температура земље све виша, што се дубље у њу продире. као што се то већ сазнало на основу доугих података.

Пошто се вода свију извора и бунара слива са површине земље, а на путу кроз земљу налази она многе материје, које може у себе да прими или да раествори, то вода из извора и бунара није сасвим чиста вода, него се у њој налази више мање страних саставака. У опште ће бити тих, више, што је који извор дубљи, што даље има дакле вода да путује, док дође до места, на ком може да се накупи. Ипак је познато више врло дубоких извора, који су спромашни у страним саставцима, и опет врло плитких бунара, па и самих отворених бара, у којима је пуно страних материја. Тако су н. пр. све баре у сомборској околини преобилне содом. И у морској води растворене су врло многе соли, и због тог је она горко-сланога укуса. Отрани саставци воде или су неоргански (минерални) или ортански. Ових последњих биће увек више у плитким водама, јер баш на површини и у слоју, који јој је најближи, налази се грдна множина органских тела, која труну, те ће много од тога да уђе

и у воду. Што се вода даље слива у ду-

бину, у толико се више она ослабађа од тих органских саставака, и због тог ће бунарека вода бити уопште здравија, што је бунар дубљи. Још се увек у води налави и угљена киселина и ваздух и од тих тела долази свеж, ожпивљавајући укуо воде. Вода, која је проврила, па се после охладила, има бљугав укус и није више за пиће. У таковој води угину и рибе. Исто је тако бљутава и вода, која је дуго стојала. Ко је воду у чаши пажљиво посматрао, могао је да примети, како се у њој, што дуже стоји, купе све више и више као неки ситни мехурићи. Ти мехурићи су угљена киселина и ваздух, који из воде мало по мало излазе.

Да обична наша вода нијезапста чиста вода, него да у њој има доста страних саставака растворених, о том лако да се уверимо. ако нешто воде у. лијемо у тањир, па је на ватри испаримо. Тада ћемо да опазимо, како је на тањиру преостао мање или више знатан чврст остатак. Гај остатак треба да је бео, али ако је у употребљеној води било органских саставака, онда ће он да поцрни, ако се још дуже на ватри остави, Чиста, вода напротив, не оставља ни најмањи остатак, него сасвим изветри.

У најобичније минералне саставке, који се у води налазе, спада креч (угљенокисели). Од њега постаје вода као што се вели „тврда“, али ако га није претерано млого, онда та тврда вода није шкодљива за пиће. Али друга нека пезгода долав г од креча у води. Чиста вода неби наиме могла да раствори креч, него она може то да учини само уз припомоћ

можемо врло.