Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,

297

ту

ПРИ _ ВН",

рту РтРРРЖ УНУТАР

а а ои а а

си а

Џ

њи јејаљи лома равна

ба за

__на и сетна. Мени се све једнако чипи, __да је та песма одјек наше девојачке суд-

"песник, геније; не верујем да је Велинка, _ право име.

"а у једно као знак, како се само геније

_ћаје. А јесте ли, драга Јелице, до сад

РИВЕР УНИ

~

зке бити само противан случај, да се не догоди оно, што се слути; али кад се доси, онда се некако слутња оправдава. —_ Кад год ми је та песма пала на ум, морала сам је читати, ма да је знам

на памет, и онда сам цео дан била туж-

бе. Ту је песму морао спевати велики

—- Јесте, госпођице, ту је песму спевао велики песник, геније, који је у тој малој песмици показао искру божанства у себи. Та ће песма остати за вечита времена сјајан украс наше лирске поезије,

може удубити и у нежне, девојачке осе-

Зпокушали, да о тој песми Фантазирате на клавиру 2 | |

да се разговара са једном драгом 00бом; и мени је тако било. У једаред прекиде ружном дисонансијом. Чисто се тр. тох и запигтах је, шта то хоће да значиг

—- Хоће да значи, да се једим па се. бе; рече и седе на диван одмах до мене.

— Шта ће то опет да значиг

— За што сте отишли тако брзо са леда% одговори ми Јелица другим питањем. — За то, што,ми беше хладно.

— Зар се бојите зиме г

— Капут ми није био доста дебео, а из нутра ме није грејало ништа.

— Хм, ко бајаги.

— Нема ту, к'о бајаги, то је баш тако.

— Та знам ја, шта ви хоћете да кажете. Али можете слободно, јер, немојте

ли не што се ви смејете, већ што сам с њиме говорила.

— Џа како је то ишло 2

— Већ ме је разљутио онај Стејић, ви га и пе знате, писте ништа ни изгубили, у то дође ваш побра Јанко, ја 0ставим Стејићу, не знам пи сама, шта сам му казала, и пођем с Јанком заједно. Ту настависмо разговор од јуче — је т вам позпат 2

— Јанко ми је пешто говорио.

— Све једно. Он је говорио, како се не може заљубити, и како не верује да су девојке искрене. Ја сам му на то морала одговорити, је л' тако 2

— Тако је

— Данас смо дакле наставили. Ја сам цео дан премишљала о његовим речима, па ми је изгледало, као даје искрен. Чисто ми га је жао било, а уједно сам се

ми гледати у очи, јер сте погодили. — Оно, што смо пре говорилиг

ћ

једила, што нас тако омаловажава. ))

ОУАМНЋА

| |

Слике из Далмације: Сељани из околине Дубровника.

— Данас први пут.

—- А за што баш данас 2

—_ да што. Јер:

„Хтедох небу јаде касти.“

— Не разумем вас, драга Јелице.

— Не разумете! А зар треба јоши "речима да вам кажем, за што. Та ви ће"те ме бар појмити.

— Ви мислите ваљда наш последњи "разговор 2

Јелица је ћутке махала главом, као да сам погодио; за тим је опет свирала "ту исту мелодију, и сад признајем. да ме још скоро није дирнула која арија, као што је та, и то што је била тако проста, "такд искрена. Видело се, да је ту говорило чисто осећање. Мени је жао било, да је прекинем у свирању,

с тога сам ћутао, и оставио, да се са свим ода машти својој. Онда сам видео, да Јелица, шма право, кад каже, да јој се чини као

— Да.

-— Нешто ми је одала и песма, шт) сте је навели мало пре. Али како је ствар теклаг

— Ја вам то нећу казати.

— Зар хоћете да ми каже Јан:о2

— Јанко! Па да се још хвали, да домете, 0 чему није било ни спомена. Не, казаћу вам баш ја.

— Ни гласком вам неђу упасти у реч, овим, ако ме успитате. |

— Како само да почнем, не знам с ког краја а шта и да говорим. Ево у кратко. Ја сам се понизила и казала сам му, да га волим.

— А како сте му то казали 2

— Навео ме је

— Ако и не буквално а оно Формално: на танак лед; упаднем јој у реч и почех се у себи смејати.

— Немојте се смејати. Мене једи, а-

— Ваљда не мисли тако.

— Ко би то злао. Дакле, ми опет о тој теми. У једаред рече, да зна, да има искреног девојачког срца, ишао би за њим на крај света. Онда, еј пријатељу, онда ми се омаче реч, — да сам могла прегристи језик, али је било већ доцкан. Он ми се само захвалио, и питао ме

је, а где је то срце. — А шта сте му казали, Јелице 2 — Казала сам што нисам требала. — А шта то2 — Казала сам, — та знате ону немачку реч: За што да блуди по даљини.

— (јад знам. А онг

— Рекла сам вам, да ми се захвалио, и да ме је запитао, где ће онда наћи то срце.

—- То вас или није разумео, или је био врло деликатан.