Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
304
СРПСКЕ ИЛУСТОВАНЕ НОВИНЕ.
својих списа тако рећи залетео, тако сам од неко доба, ни сам пе знам зашто, и сувише почео сумњичити у оно, што ме дражи да га пустим у штампу. Сумњичење није пи мудрост ни младост, па ипак и сад, кад пишем ове врсте, још нисам на чисто: да ли чиним добро или не. Што сам се, по вашој жељи, одлучио да при купим у књигу вихаре И жуборе моје душе, моје песме, које. се, не узевши у обзир оне из првих година, налазе које у моме писаћем столу, којо расуто по разним листовима и књигама.
одлучивши се, драги господине, готовом преко своје воље, ја сам по најпре дужан шроговорити коју о својиог песмама. ба свим је природно, да ја, као отац о депи, не ћу изустити ит једе. што, ма како узевши, пе би пшло у њихову препоруку. Од како се знам, песма ми је била друг, у раној младости песме народне, а доцније Мажуранић, Гундулић, Мушицки, Његуш, Ј, Илић, Суботић, Јовановић и други домаћи и странски песници. Није чудо што су и из моје душе потекле песме, које све до данас, готово с истом обилношћу. прате разнолике дапе мога живота, А исповедам вам се, господите, да ја писам својом песмом никад био у служби никаквом пиљу ваш мене, никаквом правцу, који не би полазио из мепе. Певао сам кад год ми се певало, побуде понајвише у мени, у мојој најнелосреднијој околини, ма да су, можда, у исто време тутњиле у народу борбе, према којима је доликовало народпом песнику одазватт се. Увек сам желео остати онакав какав сам, веран своме правоме позиву.
У доцније време не дозвољава збиља живота остати при мањим песмама, а некако у старије дане постанемо или епичио шли драматично расположени. Ја по свему, колико себе знам, имао бих обделавати еп, али за таке веђе песничке продукције пи композиције пште се за песника мното тиши и мање активни положај, него што је овај мој, који је можда не толико обилан радом колико ненсцршљив ентуацијама, које драже и узнемирују од јутра до мрака. И како сам већ почео сумњати у боље обрте, то налазим да су моме певању дани избројани, и да ми се ваља постарати да песме приберем под један кров, где их и ја сам и сви моји драти пријатељи (п они који мисле, да су ми непријатељи) могу прегледати и проучити. Ово ме је баш највише и приклонило да се одазовем вашој драгој ми жељи, господине.
А да ли ће после овога, и позни дани живота донети још и нова рода на лози моје појезије, то Пе зависити од тога, колико ће вечерњи дани помутити потоње радости или разрушити оне мале и скромне наде на крају живота, Како је живот бурап у младости, како неродан и осамљен на заходу, „Живот је планина на коју се пењемо, што ближе врху све већа стрмен и голет, поглед у даљину шири, али најближа околина све мања и пустошнија, док најзад не станемо на врх, једва довољан да покрије гроб, а доле по низбрдицама све сами покојни,“
Ја ћу се, господине, радовати ако се не будемо 060је кајали, ја што сам санзволео штампање, а ви што сте толики труд и трошак уложили око издања песама у овако непогодно доба за појевију, доба узајамнога непоштовања, растројства друштвеног, доба једностраности= партајске самоотраничености, духовне пзветрелости, душевне суровости, једном црном речју: доба друштвене дегенерације.“ Ваш
М. П. Шапчанин.
— Унаточ овом песимистичком прогностикову, наДајмо се, да ће наша читалачка публика топлим одзивом предусрети издање песама даровитог и плоднога Милорада П. Шапчанина,
— Од 1-ог окт. о Гг. почео је излазити у Руми нов српски лист под именои: „Српски глас“ а листу је власпик пи уредник др. Милан Ђорђевић, који је више година уређивао лист „Заставу“ и „давичај.“ Лист је намењен политици и књижевности, а излази четвртком и недељом на целом табаку. Дена му је годишње 8 Фор. или 20 динара,
— Од Т-ог сешт, о. Г. почео је у Београду излазити нов лист: „Мибао“ намењен књижевности п науци. Лист овај излази недељно, уредник му је Коста Арсенијевић. Цена је листу до краја ове године 4 дин. за Србију, а2 Фор. 40 н. за Аустро-Угарску. Претплата се шаље: Штампарији Задруге штамп. радника у Београду.
— Календарска сезона је у нашој књижевности У пуном јеку. — Први је угледао свет календар „Панче-
вац“ — за њим се пожурио „Бечкеречки календар“. Од календара, што излазе у Новом Саду изишао је и ове године први „Орао,“ а на његови крили узлетео је „Шарић“. За њима је пристао и „Годишњак“. Ако се неварамо с лепац Јеремија у Београду изумео је пре мпото година, да уз нови календарски табак прилепљује текстове од непродатих књига да томе даде звучио име теда то продаје као пови календар. Овдашња, књижара Браће М, Поповића прихватила је тај гтенијадни пропалавак и у савршила га је у неку руку, пошто уз нови календарски табак лепи не само лепродате књиге свога издања. но и текстове свој их старих непродатих календара. Том системом „погрејанот купуса“ оглашује поменута књижара да издајс читаво туце календара за годину 1883. Нема сумње да је овај начин најзгоднији и најсигурнији, да се у нашем народу дискре итује а потом п убије толико важна календарска књижевност. Има У нас препродавача који се лакоме да омасте бре са тим погрејаним купусом односно 509; провизије,теће у то име прећутати нашем простоме човеку, да уз но в и календар — купује опај исти забави“ о-ноучни део кога је може бити купиолане и преклане. Кад купац сазна да је нанпшао на лепак онда је обично „већ прошао вашар“ или му се каже: „био боље отворити очи.“ Ако је позив српских књижара да упропашћују у нас поједине граневкњижевнога рада на местодаих потпомажу и унапређују — онда онима, којитако раде, нека није криво, што ће се јавно мнење из дана у дансвето већма дизати против њихових себичних поступака; јер ови поступци иду правце на то, да одомаће усрпком књижарскоме раду, начин, који ће истина појединцу пунити џеп а подсецати Ео0рен нашој нејакој књижевности,
; пр |
) раван реални
~
(Спавала 74 дана.) Први дана маја о, г. нађу у једној улици Француске престонице једну жену сасвим онесвесну и донесу је у болницу; брзо виде, да је у летартичном сну. Др. Миљар констатова, да је млада жена, под бременом већ од три месеца. Та околност је још отештала, да се приступи лечењу болеснице. У течају од две недеље употребљени су били сви рекурзи медицинског искуства, да би повратили живот тој живој покојници, али опет све залуду: Ко је видио болесницу на постељи укочену, отворених уста, боје као смиље жуте, упалих очију, а смежураних црта на лицу њену — тај, да не примети још испрекидано дисање, би мислио, да стоји пред лешином изодавна преминулог. Да би како год испитали болест намисле опрезно пустити буљон у желудац јој. То јебило око половине маја. Најзад се реши од бремена и рођенче беше мртво. Детету је било више од шет месеци. За време порођаја на породиљи се није осетио ни најмањи бол. Надали су се, да ће се при такој околности пробудити, али болесница ни да, се макне. Најпосле узму у помоћ ледене облоге, после првог покушаја, није се опазило никакве промене, а после другог, 18. јула, у вече после 74 дана летаргичног сна, болесница отвори очи п помакну неким удовима тела. Најпосле 16. јула у јутру приметило се, да зна све, што се- око ње збива, ма да још ни речн није могла изрећи, на стављена јој питања, она је одговарала по којим непчаним звуцима. да неколико дана јој се памћење са свим поврати п — на срећу — језик одреши, при чему је исказала, да је осећала, све шта се с њоме збивало.
(Женски Паганини), У музикалној Талијанској, појавила се од скора једна ћп Полимнијина. Млада вирту оскиња на вијолини Т 'уа, која је до сад само своје Талијанце чаробном својом свирком усхићавала, поћи ће по свету да збере венац славе. Кад је била још девојчица, ишла је једнога дана у Турипу с вијолином под пазухом са часа, па сврне на пошту да извади писмо с новци, Али поштар није хтео да јој да, јер није могла да му докаже да је она збиља Туа. Она му се клела свим свецима, али он јој одговори да тако и други чи-
не. Живахна уметница изгуби стрпљење. „Сад ћу вама
и Ц
доказати, да сам ја Туа. Истргне из кесе вијолину и
поче нешто свирати омако из главе, На то појуре сви —
званичници поштански из својих писарница и почну
неданимице слушати импровизирани концерт. Туа је
постигла своју цељ. Један виши чиновник позна је и
заповеди, да јој се изда писмо. На то се уметница ва- |
хвали веселом закључпом каденцом. Тако је Туа по мрачила и Орфеја и Аријона. Млого је до душе и дивље звероне свирком укротити али чаролијом звука нагонити поштанског чиновника, да изда писмо, као што је у реду — то је и сувише, |
Јапанниње. У Јапану по „Фризури“ моле Човек одмах познати Јапанкињу. Путник неки Енглески у писму свом овако пише: „моја пријатељица чешља косу тако, да се зна, е је удовица и пигда се више удати неће. Можеш године малог детета позпатт по кости то по завежљајима косе над вратом. Коса у девојке од 8—9 година је остраг везана црвеним крепом, а с преда обријана. Младе моме косу с преда уздигну,а остраг је наместе као крила у лептира и прободу сребрним кончићи ман перадима, носе и удеваче у косискуглицама, Врло „Фине“ моме и младе госпође наместе косу од острат као лепезу . Удата жена намести козу,да изгледа као водопад. Удовита која би се могла удати плете косу и везује иглом од корња чине коре. Ако је пак удовица чврсто наумила, да се нигда више не удаје, то реже косу од остраг. Виде се, да у Јапанкиња мора доста фантазије бити, кад тако лепо знају да изнађу, како да се чешљају, а! за разлику доба и година,
~ е ~, = ~ е > Прес 5 (7 (а е с не пе = 4 та ГП пи пар ера а Нас те = та“ ||| 54 ЧИТУЉА. | с | о______________________________--_- Б==-6
а
Катарина Ивановићка прва српска сликарка, умрла је у дубокој старости у Столноме Београду. Своје знамените и лепе радове поклонила је родољубива вештакиња. одавно српскоме музеју у Београду и начини“ ла је и завештај, да јој се ти радови држе увек у доброме стању. Ми ћемо се опширним животописом вратити на ову заслужну Српкињу. Засад јој велимо из дубине душе: Вечан јој спомен у роду, кога је толико љубила!
Јован Драњи, највећи мађарски песник умрђо је 11-ог окт, у Будапешти у старости од 12 године. Генијални епик мађарски заслужио је и наше пуно поштовање, јер се његовим „Толдијем“ и његовом „Отмом Мурањ Града“ уресила и српека књижевност несравњеним препевом тих песама из шера нашега Змај Јована Јовановића. 0 животу и песничком раду Арањевом говорићемо првом приликом опширније.
65—- Многоструке наше дужнике, које смо већ више пута опомињали појединце, молимо и овом приликом све у екупу, нека сваки свој дуг одужи, јер кед су лист примали и читали, право је да нам за њега и плате. Има их који дугују од почетка изласка листа, а међу тима има на жалост и неколико чптаоничких дружина, од којих неки сада после примљених 27 бројева, враћају 28 број, бев да. су и једне паре платили; има их који дугују целу годину дана, а понајвише их је, који дугују по 4 фор. за пола године. Та вересија је грдна, а ми морамо све велике трошкове око листа да подмирујемо готовим новцем унапред. Огромну своту, коју смо на овом књижевном подузећу изгубили, нећемо за сад ни спомињати, само да нам плате који што дугују. Нарочито молимо и оне скупљаче, који су од других претплату покупили, па нам још нису новац послали. Има таких неколицина, код којих појединце 50—180 фор. скупљене претплате имамо. Нека сваки одбије 10" од скупљеног новца ва свој труд; а остатак нека нама пошље одмах као нашу евојину, коју су већ давно послати требали. Иначе мораћемо износити на јавност како имена појединих дужника, тако и појединих скупљача, који нам дугују велике своте.
ИЗДАВАТЕЉСТВО „СРП. ИЛ, нов =
а
Стела ај Забава: Шумарева Ћерка, Приповетка из српскога живота. Књига друга (Овршетак) од 6. В. П.— Народна радиност. Женске рукотворе на изложби У Загребу. — Песме: 20-ог Јулија 1881. год. од Војислава. — Српеке старине; Повеља митрополита шакабенте, од Германа Бакаловића. — Песме: Ексејзгог, 6 пнрлеског од Лоигфела, од Вл. М. Јовановића. — Из природе: Вода услов живота, од М, Петровића, Песме: Сећање, од Драт Ј. Илијћа. — Забава; Ипак је сан, Новела Милана Савића. — Митологија; Змајеви у међународној причиод Бр. Николајевића, — Научне новости: — Уметничке новости: — Српеки писци: Кнез Медо Пуцић,. —Ув наше илустрације: Драга, Студија Ф. А. Каулбаха. Слике из Далмације: Главна улица у Дубровнику. Слике из Црне Горе: Вече на скадарском језеру. — Књижевне белешке. Смесице: — Читуља. — Слике: Кнез Медо Пуцић Дубровчанин, песник српски. Драта, Студија А. Ф. Каудбаха. Главна улица у Дубровнику. Сељани из околине Ду-
бровника. Летње вече на скадарском језеру.
Излање и власништво штампарије А. Пајевића.
—е-<< Уредник Стеван В. Поповић, %-<>—
Ер
Штампарија А. Најевића у Н. Саду.