Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

Пра а тами“ | сре“

- ~

пнишљиши на, (ла —. мо до“ >“. 56

ИН.

ићи и ивијијијиваијааа о – _–= .. — ап

| | | | | | | ђ

а Ра ЈАТАТАЈН 2.

урин уртиц

отротттуритт а

ти

росе ВУ АЈАЈАЈ АЈА ТАЈ

Па

2:20) уда >

ЈИ

ПИ

1148

от тртортттроа

(ААЛАЛАЈАЈ

сте тате

прате ПАСА бр уростру | појма ДЦ и 5

реци

МИ ом ме И еу А: УМ У МУ мем ди оде ~у оу»

УЕТРСТ ПАНК

ма

5 |> је Ја 4 | Као 54

леву 0

БА р М ју Пиј Ку УДЕ јр —_--_МИ МУ оде ма луг. је 42 2 с

ит “ЈЕ УјР Излазе сваких 15 дана 4, Цена на 8 мес. 2 ф. или бд. | Бр, 99, || на два читава, табака. | Нови Сад У Октобра, 1882, | гр 2) 6 БИ 4 7 Ри 12 У) ~9јељ Е 96 _____ - 59 је- 9 уда а пребира туђе и не биједи ми дијете, о, било све, и то не по сав дан — ками!

ПРНА ПАЛЕТ, ГОТОВА ПОГИБИЈА.

ПРИЧА ИЗ БОКЕ КОТОРСКЕ. Т,

= квијех своијех двадесет до два. десет и четири године, згодно за~ луду и бијесно, а притом једи-

нак у мајке, која након напрасне смрти

мужевљеве остаде на лијепом имућу, тако, да их је по мало у мјесту било, који су у добру и изобиљу живјели ка ова кућа. То је јединче још за живота очина, кога је он једва и запазио, било размазано п разблуђено; а кашње пак по самрти бабовој, по готову радило што је само хтјело, нити му је икад мајка ни за какву работу прословила, ни те ни ове, јал у чему пресуди ла —- ками да јој је! Када би јој ко из комшилука ја од својте на пријатељску пребацио, даму је мното власти и области дала, да треба дрво исправљати док се савија, да је ред дијете обуздати, док је на вријеме, да му не ваља све на вољу чињети, да се у невријеме не ускаје и сама себи очи не узвади; вазда се она на то намрди и ијетко одговори: Кукала! Ја не знам што коме чини моје дијете, те су многи на њ назубни! Дамогу утопили би га у чаши воде, јал про. ћерали кров иглене уши!.. Зар би га хтјела потурати, где је сироче без оца! Ама неће, ками да им се у сред срца ували, е док њему буде жље, биће — тако ми живио! — мнозињи три пута горе!.. Ако се носи боље од другога и ако троши више но други, што је коме затог Отац му је стекао, па може! Није никоме — захвалећи богу! — до данас занио ни залукавио ни пребјене паре; дакле нека се сваки забави о своме послу, а не

јаду се и чуду своме — да бог да! забавио, кад најрадоснији мислио бит!... На оваке зборе и одговоре свак би слстао раменима и промислио: мило Јакову мило свакому; задовољна ти, задовољан васи свијет; а баш му поцрнио образ ка' и ништа човјеку ко би ти икад више проговорио о томе добре ја зле.

П. И збиља — нека га је мајка ш ње луде памети бранила и покривала — та-

кога расипника и брезбрижника, ја мним, није одавна међу нама ницало. Ни ђаво -— налет га било! — не би у сну снио,

2 = == „22222 Вук Врчевић, књижевлик српски.

што би њему сваки час пришунивало ипри- |

но, ако дођи из јутра, а оно та не виђи по подне; с чега није био примио ни да сриче, а камо ли да чита. Црни се учитељ, по души, мучио и јаде парао, да га на прави пут сведе, па све за вајду, јер и да би он што у школи оградио, то би луда мајка ш ње лудости дома разградила. Залуду, што се што научило — научило: или кучку уби, или жрвањ разби!... Него би док је мањи био понајвише проводио данке и године у игри и објесању. СОкупи н. п. буљук којекакве дјечурлије с брда и с долине, купи свакоме пушку, сабљу и осталу потребу, па хајд да се „макшира“, а он на коњу као бајаги — „генерал“ пред војском. Хвала јединоме богу, чудно ли се шћаше кочити и бочити, башити и банити, кад би когод од почињених му тобож војника стануо преда њ и звучним гласом загрмјео: господин генералу, јављам покорно ит. д!... По „муштри“ пак изнеси свакога јела и пића, па дај да се једе и пије, части и весели у здравље генерала. Па још би сваки имао, да како, и своју плаћу; а рашта не би, каду мајке има на претек новаца, заишти само кључе, па згради пуне прегршти без броја и расипљинемилице, као да је крвничко, а не појађени бабо стекао тешком муком и крвавим знојем. Валај се је паметно рекло: нити га добру стеци, ни злу остави!. Додије ли му се пак то, а он онда у лов, ја на рибање, ја у триста његовијех другијех чуда и невоља, па опет дијели новац овоме, ономе, петоме, десетом, да му набављају хиљаду некаквијех пошурица за све те беспослице. Дрна памет, готова погибија ! Тешто луду међу безочнике, А тобоцу у расипне руке!

100

То је тако све трајало и тијем током

скакало углаву Школа му је пак била као | текло до шеснаесте му године, а у наприступац крви предочима. Ако би сена велике |јед друга ће пјесма да запјева. Шеснамолбе и обећања пресловио, да два атри ест година ! Борме је већ младићак, нппута у мјесец дана згрије скамије, то би је више до шале идо дјетинске игре бре,