Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПСКЕ ИЛУСТОВАНЕ НОВИНЕ,

се је у намет ставити и у људе у шати! Овако је он мислио и размишљао, говорио и мајци престављао; а она му — луда лудача! — све повлађуј И климај главом у знак одобравања. Да 6 О де дакле човјек хоће му се „цигара“ у зубима, и ако је за њу давно и давно већ знао; слаткише и друге посластице треба да замјени пиво и остала пића, која људима доликују; којекакво и које да скитање ред је замјенити „механом“ и _кафаном“, па да се скрати вријеме карта, ти се, играти „Опљарде“ и стотину других некаквих игара, које су, да како, вазда и свеђер интересом скопчане. До сада могле су поднијети и којекакве с реда хаљине, а од сада ваља бирати што за коју зводу и прилику приличи и доликује, па и ови блажени шавци у мјесту никад да скроију што боже помози, дакле наређуј хаљине у Беч и чак у Париз, да баш у свему и по свему буде прави Џаривлија. Рукавице се пак више не скидаху по вас дуги дан е руку, а златни му се цвикер издалека сјајао на носу, с којим је тобож надокнађивао своју глупост и незнање, те бајаги пред свијетом ш њим у својој празној тикви изгледао _ ученим васпитаним. · Грди, боже, имаш кога! Него збиља у ово доба, штоно реку под старост, бијаше добавио и учитеља, да га које јаде научи читати и писати, еда бар дотјера дотле,

ред мјеш

да узмогне одакле преписати какво љубавно писмо и прочитати у „Говору | цвећа“ шта значи цвијетак какав, ко-|

га му љепотица каква поклони, јал који ће он њој дати по околностима и елучајевима, као н. п. кад хоће да јој изкаже, како је неизмјерно љуби, како је љубо моран, како га је

поша“. Деси ли се пак у кафани и затече ли ту брчних људи, с којима и други. те нешто важе с капом у руди говоре, он ће ти пред њима каоно бестидник, који нема прет образа, п пушити, и бекријати, и играти, и којешта безобразна говорити. Приступи ли му ко од њих и као навлаш у чуду обрати ли му ријеч:

= 0! Ненаде ! овдјен !2 он ће вазда на то: — Ето јесам, господине! Знате како оно реку трла баба длан, да јој прође дан; и ја овдјен, да скратим дуго и несносно вријеме.

— А дими ли тиг малко огња 2

— Драге воље, господине, , дими

Ако изволитемп једну, „шпањолету“ “2

Ама је баш прави требињац.

— Хвала, не пушим „шпањолете“

— Платио сам га по осам „Форинти,“ | оку, ал би се и у мртву од њега душа повратила.

— Ја мним, не пуши.

— Не, одиста.

— Е, ко може и коњ му може!

— А ви пусти не можете 2!

Би ли ми дао

сашта год наљутила и триста другијех чуда „заљубљених БА

а и ти си!

овдјен та нико други и |

А. он: Је л јаг! Та стари сам у томе већ мајстор ! Штогод вам је души драго: „преферанац“, „пике,“ „тарок“ „макао“, „маут“, „маријаш“, „тресете,“ „терцилио“, „квинтилио“, што год хоћете, опет вам вељу ! Та прошлу сам ноћ добио на „макао“ Форинти пет стотина, а оновечери триста !

А један од њих: Па лијепо! Ти ћеш се тако троструку више обогатити, но што си.

А он: Е, али нијесам свеђеђ ни ја једне среће! Гдегод се добије, а гдјегод изгуби. Видите ономадне сам изгубио хиљаду форинти, па сам у двије ноћи повратио осамето, а вечерас не бих рад добити, нека белај носи оно двјести Форипти, јер знате веле: ко је срећан на игри, није у љубави Дакле хоћемо ли, господо, ту партидуг ...,

А један од њих: Не, драги мој, јер ми играмо забаве ради само, без икаква интереса; а ти хајде твоме друштву тамо, гдје се стотинице и хиљадице сипљу — и тиме би га одбили од себе.

Ама није само да је овладала била ш њим страст игре, него се и пићу већ, злосретник, био са свим одао. Колико и колико га пута нијесу мајци у четверицу по ноћи дома донијели пјана као чеп; и она је то морала све мирним оком да гле да и муком мучи, док јој није зло ју-

тро освануло. сама је сад увиђала, кад |

је већ вранац био стигао у тијесан кланац, да је ту доста и њезине прикојасти; али јој је за вајду већ било, и кајање,

додро био опанке, а преља се сјетила кудјеље у очи недјеље. Црна памет, готова погибија !

' буништу;

= Не ја, јер морам да штедим бије- |

ле новце за црне дане.

Други опет пут приступиће он влашти к њима и, знајући да се и они гдјегод картају, рећи ће им:

— Шта, господо, ви би се можда картали, а фали вам друге Могу ли ја пристати 2

А. један од њих: играти се карата 2

Па зар и ти знаш

| није кћерма причала и докаживала,

Ту у том истом мјесту живљаше и друга нека удовица са четири кћери, која након самрти домаћинове, кога прож" дрије морска пучина, остаде су ништа и на ничему, но се њих петоро грла хра-

лици и десници руки. Ама опет, и ако им се бијаше угасила крена свијећа, на сиромашку прилично се ту живукало, е је домаћица била домишљата, и човјек и жена, па се у тој кући није дангубило ни

: | празником ни работним даном, већ без поа да.

чивка радило од ране зоре до мркле ноћи. Није мајде дана прошло, а да мајка како кућа не стоји на земљи, него на жени; од невјешта и гора плаче; како пезнаишшу рђа бије; како је боља штедња, него и добра радња; како се не треба никада пружати мимо губера; како су они пот"ребни, а не гавани; па ако их добар глас не удоми, неће благо све то ђавоље, е немају ни куће ни кућишта: од камена ником до камена. Дјеца су уз таку мај_ку расла и напредовала, како је сама | хтјела и жељела: што од шта пало; какова мајка на огњишту, такове кћери на ивер не пада далеко од кладе; | од шта врећа од тога и узица.

Него Милеви, најстаријој јој кћери

| бијаше од неко доба сврсло око на Не-

нада, е је био обиграо око ње ка; ђаво

'—- да га анаћема! — око крста и при-

јенуо за њом јутром и вечером. Младост "ка' младост, младост плахост, младост лу| дост; облијеколи се данас, окојаси шјутра, док, бога ми, обоје замлијечише од | љубави, те је данимице вехло и чезало

једно за другим,

| могла забранити: бог му је | и плач, и кукање, и лелекање; јер је враг_

јала

Госпава, мајка Милевина, изпрвице није ништа знала за све те јаде, док јој једнојутро пријатељица нека у цркви издалека не натукну нешто о томе; нашто се она сваколика промути од пета до главе, тер ти с те стопе дома, па сјекни на кћер као змија из круга: што си се, кучко, а не кћери помамила, манита се и бијесна, мајци мамила!... Мајка ти пријз, осам дана мртве виј енце савијала! памјет дјела, у јаду га кукала | 5 Што ће ти онај изједипогача и нашу гура 21 Е ма у кога си се загдедала 2'!. . Борме нећеш никад ни до вијека његова бити, нако про мене мртве!...

видјела, но ил сиједе плела, опет те не бих дала ономе калашу и раепикући 3 Ама што, да се без потребе замакнеш, да у невријеме кукаш и лелечеш, што учиње док си животом жива! ... Не, не, но се прођи без великога твога чуда њега, док си на вријеме, е ће ти у зао час бити, тврду ти вјеру по хиљаду пута задајем, ако ишта више чујем ја: видим. У памет се дакле, док те није љута краосица упекла, е:.

Залуду се Милева шјутри дан, пошто

је одумилио први огањ, правдала, клела

и преклињала мајци страха ради, да она ни зашто не зна, да ту нема њезине никакве кривице, да је то неко њојзи ни криву ни дужну, опањкао; а ако је он гдје пи кад погледао, да му она то није зато очи дао да гледа...

= Аја — не даваше јој Госпава ни опепелити — ни гуди, ни гудила вади, е нећеш ти мене преварити да си још толака, будући лијепо виђу објема очима, да то наје без твога масла. Ова хука на вука, а иза вука и лисица спита!., КЕ ма кога ли... гдје ли!... по никакав живи начин да се чуду начудим' Ни пола ду-

|тијех јада, да је ко, него онај наопаки нило, што но се у пјесми пјева, на прес-

младић, што му око оку добра не жели; па кад је душманин себи, како ће другоме да буде пријатељ, како л другога, да усрећи 2! Не, не, тамо му лијепи пут! Кад га пожељела, тад га и видјела; јер што јуче рекох, данас не поричем: никад ни до вијека ти његова, нако про мене мртве. Далеко му дакле лијепа кућа (ТЕ аге (857

Милева није више на све то мајци ријечи прословила колик ни студен кам, већ мучала збуњена као осуђена душа; ал ипак и у забуни свеђер у себи остапри својој: а њега, а црну земљу, па ма како јој ш њим било. Залуду, што омиље, не омрзну.

У.

Добро се је, вапстину, рекло, да што један махнит свеже, сто мудрих не од ријеши; а да, бог и божија вјера, и Госпави сва њена одважност, сви докази врх чистих разлога, сва напрезања, од-

враћања, пажње, пријетње, миле, лиле, све не поможе, да преслови и одвра-

ти кћер своју, једа сметне с ума и прође се Ненада, јер ти ова лијепо једну ноћ без ичијег знања лике на опанке, па бјеж к ШНенадовој кући, те освани свом дратом на крилу.

Како и колико се је то немило дојмило било мајке јој и сестара не умијем ни сам да ти испричам, е се по хи-

љаду пута увријеђена, мајка кунијаше како би сто у стоти-

свачим на свиј ету,

· да кимти се.

Да не би. | нигда веселога вијенца па твојој глави