Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

ЈЕ

По И И рт И И

СРИСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

8074

_Бвој 8:

ни пута вољела, да је у студено лице целивала, ћораву гледала, клијениту, нијему и свакаку, но што јој кучка, оврани образ пред свијетом и оде про ева-

чије воље за неприлику. — Изкалите викаше она као изван себе од гњева осталим својим кћерима — изкалите данас

__за вазда ваше срце и изплачите боруку

оног изрода, а не сестре ви, па да се мимо данас за живу главу није споменула у нашој кући, колико да није на свијету, јер је опа за нас, ако ћу се ја послушати, већ умрла и то за вазда умрла. Кћери су на те мајчине ријечи збиља бризнуле плакати и стале лелекати, е им преко сваке мјере жао бијаше, гдје им сестра без невоље а тек од обијесети замаче себе за до вијека и обрука се као нико њихов до онда; ама се једанак и покориле заповједи мајчиној, која им вазда света бијаше, каогод и Милеви док јој Ненад памет не полока, те је никад више ни међу собом не споменуше, а камо ли пред ким туђим, колик' да је бог нигда није ни дао на свијету. (Овршиће се.)

Уа нас су настанула данас чудна времена. У ја Куд год се осврнеш, среташ многа заМА = –

===“ бринута лица. Многи ти изгледа, као да

је сињи терет пао на љега.

Ратар уздише на неродне године или ако му је и родило, тужи се на јефтине цене, на велике дације; мајстор се вајка, да је стао занат и да не може да се бочи са великом у-

такмицом: трговац се жали како те свет заду- | жен, пам не мисли да што принови, те су ста- |

ли пазари; учитељ уздише, да му је мала плата и да и оно мало неуредно добија; поп се тужи, да су прошла она времена, када се што могло стећи; адвокат се вајка, што се људи не парниче и не протерују; лекар се забринуо, што му је мала зарада — новинари лелечу што свет радије пије пиво и вино, но што преплаћује на новине; издавачи књига се жа. ле, да им књиге једу мољци; бирташи пропадају, јер нема више оних старих лупача, који су расипали новац по механама. Једном речи, редак је човек, који се данас чиме хвали. Сви смо везани један за другога, па кад многима не иде као што ваља, онда сваки то 0 сећа у своме послу.

Уздишући тако и сам, што ми све иде све како ја нећу, наиђох ономад у шетњи на човека, који ми изгледаше задовољан,

= Како је чиког — ушитах га.

— Хвала богу синовче, никад боље; здрав сам, имам свега што ми треба, ником не клањам, слободан сам, независим ни од кога на свету.

— То ете ви, стриче, сретан човек на овоме свету.

= |, а чега је теби мало, упита ће ме старац.

спновче 2 —

— Мпого чега — ето прво и прво, мало ми је онога, што је данас најглавније — ма-

ло ми је новаца.

Старац застаде и погледи ме.

— беди. вели, синовче, да ти нешто кажем. Ако си рад, да ти није кеса празна сво ћу ти рећи један добар рецепт, Ти си,

ја то знам раден човек, Заради дале, брајко,

же

што више можеш, а потроши, што мање можеш. Џази, да ти је што потрошиш и теби твојима од што веће користи. ПЏрва пара

"штојеуштедишодсвоје заслуге

— то тије први алипнајважнији коракда постанешселободанинезависан човек. Олободан човек може да постане и ратар и мајстор, и трговаци учењак и кад то постане, онда ће тек благосиљати онај час, кад је порадио, да постане слободан човек. Потроши увекмање, него што ти је чиста заслуга твоја; размисли се добро пре него што ћеш да иодмириш и најмању потребу своју. Ове што ти претече, пази као светињу и употреби за оно, али само за оно, за које ти каже савест твоја да је нужно да набавиш себи и својима. Ове што је сувишно бриши из свога теФтера.

— То је лако касти, стриче, али је тешко учинити.

— Знам ја то, синовче, боље од тебе. Прошао сам ја ту школу. Ко то хоће, тај треба да је вредан као црв, да је чуваран као чела, да је мудар као змија и да се уме одрећи много које чега. Знам ти ја то по себи, шта ће то рећи: ђускај по ваздан за малу надницу, па се после још одреци овога и оно. та. И баш зато, што знам то по себи, велим ти: буди јунак па извојуј сам, те постани независан човек. Будеш лиједном независан човек, видећеш, да ти је та слобода тако мила и слатка, да вреди што си се мучио за њу. Све то стоји до човека, али ваља бити човек на своме месту. Ја сам тако радио — па сам ти сада задовољан. Да ми је само, да ми још ко скине од ових шесет тодина половину са грбаче — ја бих ти био најеретнији човек на овоме свету!

Мајде, ако мој чика није имао право. Не лежи лиу штедњи најбољи утук овом нашем тешком времену г

Вредно је да се мало позабавимо око тога.

Многи, који проучаванаше данашње прилике, осуће се на мене осорљиво, тражим дубљих узрока данашњем нашем уздисању и вајкању.

Ја висам човек од велике науке — мени је више стало, да се разговорим са својим читаоцима практично, па ако се разумемо, ако се сложимо, онда надам се, да ће бити користи од овог нашега разговора. А колико ли речи оде пусто у ветар,

Не ћу много да говорим о штедњи. Погледајте само штедљива човека у животу ина раду, па ћете се сами уверити, како он мудро управља иметком својим и своје куће, како се клони расипања, како бежи од свакога из-

лишнега трошка. Да тај човек није мудар, да |

не гледи у напред, да не предвиђа шта мода га снађе, он би радио онако од бедеп дохват. Не верујте, да штедљив човек чуи штеди, само да се каже, да то чини. Права штедиша радо се жртвује, само да може

чинити добра другоме, било сада, било доц-

на ва

није.

Госпођа Инхбалдова, што је списала ентлески књигу „Једна проста историја“ била је штедљива, те јекао штедиша могла половином евојих скромних прихода да помаже не само својој болној сестри — по и осталим сиромашним рођацима. Госпођа та варађивала је четрдесет Фор. пли стотину динара недељно — од тога је половина била доста њојзи, а другом половином чинила је добра. —- „Било је дана вели та списатељка — кад сам зимус плакала од зиме, али кад помислим: сад ти сестра седи лепо у топлој соби, опоравља се од своје дуге и тешке болести — а мене та мисао загреје.“

Многи веле: ко свем свету евала, остаће

што ја не |

му глава ћелава. Кад би ко баш разабирао по свету, не верујем да би нашао човека који је за то пропао, што је другима чинио добра — али има много људи, које је упропастила себичност и разблуда.

Над огњиштем славнога енглеског снисатеља Валтера Скота било је урезано у камен ово: Не расипај дане скомрачиш! У те четири речи лежи она иста тајна, коју нам казује српска пословица: чувај беле паре за црне дане. То ће ти рећи: држи се мере и реда и онда, када ти се пресипље.

Без реда не да се управљати ни кућом ни послом, ни општином, ни војском. У реду ти је главно начело:имај за сваку ствар места =— свака ствар нека је на свом месту. Ред ти је што и богатство, јер ко уреди како ће људски да располаже својим приходом, тај је готово удвојио своје приходе. Ретко је, да је неуредан човек богат — реткоједајеуредансиромашан. Уредан човек уме најбоље да расположе својим радом. — Где год се не подели рад као што ваља, ту се губи времена — а то се губи вечито. Ред замењује многу врлину — без реда био би каос у целоме свету.

Штедња је душа реда у човечијем живо“ ту — она је прва радња енаге у свакој кући, она је ослонац срећи у многој породици. Обично жена, домаћица, редуша. држи реда у кући — од ње зависи дакле, да лиће људство напредовати. Отуда је тако важно, да се женско чељаде из ране младости свикава и учи красној врлини, да јој је ред мшо.

Људи се рађају са једним и истим наклоностима и подлеже једним и истим упливима. Оно истина да се једни роде у овоме стању, а други у ономе, како су коме већ родитељи, али ако не можемо сви бити лели ни богати — свакоме је дато, да проведе свој век, како је њему драго — лепо и племенито или ружно и ниско.

Не стоји дакле до" нас, хоћемо ли бити богати или сиромашни; али свакако стоји до сваког појединог, да бира, хоће ли да буде

| добар или рђав — хоће ли да вреди што или

да не вреди ништа.

Имаде људи, који заузимљу често висок положај у друштву, а стање им је много горе но у обичних радника занатлија. љЉуди ти, да очувају себи тај положај, морају, лепше да се одевају, да чине много шта за љубав др,„штву у коме су, да васпитају своју децу боље него други.

Чувени енглески гроф Буханан, десети коленовић у евојој кући, а о танком имућу. које му је носило око 509 дуката годишње, имао је силну децу. Он је своју децу лепо упутио, један син му је био као што се знаде први министар у Енглеској. Оно је дакле човек на своме месту, који се не одликује толико оним, колико има прихода, но мудрошћу којом их на добро употребљује.

Више вреди дакле један Геца Дунђерски, или Кремановић, који су вредним радом и мудром освојилт себи положај, хије — Чарноевићи, Маленице, који су расули хиљаде и милионе, што су наследили од сво јих дедова.

Славни творац наших жељезница Ђорђе Стефенсон, уздигао се радом од сиромашног раденика до славног и богатог инжињера. СОтефенсон је отпочео свој живот вредним радом м кад је зарадио нешто мало новаца, уложио је новац, да што научи. Како ли је бпо сретан, кад је заслуживао нешто више од дуТада је рекао: "Беса Овом својом

штедњом, независан

него многи српски великаши п спа-

ката сваке недеље. вам за цео евој век збринут!“

зарадом израњивао јел себе, а помагао је и (