Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

Маре с - | у

320

СРИСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

веза и 5

Брог 526

аса

На нама је да и овога пута делом покажемо, колико ценимо рад неуморних радника за просвету нашега народа.

С. 8. П.

Др 2 ТУДА Вј== Ае р; у ~

у „| 2 урне замку за нзувуишчесеу = =а4“ А] 3

Књижевни одбор „Матице српске“ имао је свој састанак 23. октобра подпредседништвом проф. Филипа Обркнежевића, подпредседника књиж. оделења.

Књижевни одбор, узео је на повољно знање, што је сада већ изашла из штампе 1928 свеска „Летописа“ (четврта за годину 1882) и што се почела штампати и прва (т. ј. 188) свеска за год. 1888. — У последњој свесци „Летописа“ за ову годину изнели су неки члапци више него што се мислило, кад им се одређивала награда, те су тога ради писцима тих чланака: Дру Милану Савићу, Стевану В. Поповићу и А. Сандићу одређене накнадне награде за њихове књижевне радове. Чланак Мите Петровића, професора из Сомбора, с насловом: „Алкаличне баре у сомборској околини“ награђен је са 60 Фор. Чланак је научно и брижљиво израђен и штампаће сеу 188. свесци „Летописа“. Приповетци дра Милана Савића под насловом: „Невенка“ досуђена је натрада од 30 Фор, и штампаће се у „Летопису“.

Примљена су за „Летопис“ још и ова два чланка: 1.) „Задатак књижевности“ од Ј. Миодраговића, слушаоца велике школе у Липисци; и 2.) „Поглед на културу излама и на уплив њезин у нашем народу“ од дра Милана Јовановића. Награда ће се одредити кад чланци изиђу штампани. Штампаће се у „Летопису“ песма Николе В. Торића медика у Бечу, под насловом: „Човек“, а песникуће се одредити награда кад пошље још коју песму. Критика Јована Грчића на књигу: „Ципарска невеста“, песма-новела од П. Хајза у преводу Стеве Токиног, — штампаће се у „Летопису“. Узет је на знање извештај: да је Драгутин Ј. Илић према оцењивачким примедбама поправио своју драму: „Краљ Вукашин“ ида су се оцењивачи уверили о том; па пошто је писац поднео уверење, да ће му дело кроз 3 месеца угледати света, издана му је расписана награда од 300 Фор, коју му је овогодишња главна екупштина досудила.

Примљене су за „Летопис“ и награђене са 20 Фор. две критике проф. Мите Петровића на књиге: „Флора околипе Ниша“ и „Звездано небо независне Србије.“

Исто тако примљена је, по одени Ст. В. Поповића, критичка расправа Мите Нешковића: „о Лакопц ођ пзфроја рисаћ 5Којаћ 1 ртератапјаћ“ и награђена је са 30 Фор. Ј. Вукадиновић прота и члан књиж. оделења из Земуна, на молбу овога друштва, написао је критику на дело дра Н. Милаша: „Кирили Методије и истина православља“. Та критика, штампаће се у Летопису, а награда ће се после одредити. За критику, намењену „Летопису“, што ју је написао Стеван В. Поповић на „Књиге Љубомира П. Ненадовића, Ш. и ТУ. свеска. О Црногорцима“, одређена је награда од 20 Фор.

Према оцени Милана А. Јовановића и дра. Ђ. Дере није примљено ни награђено дело Владимира Кравића: „Приповетке из историје свега света за школу и народ“. Одењивачу М. А. Јовановићу одређена је за оцену награда од 20 Фор.

По предлогу одењивата (Стевана В. Поповића и А. Хаџића примљен је и награђен са 800 Фор. а вр. роман Јакова Игњатовића под насловом : ман из занатлијског живота. Тај ће се роман засебно штампати. Оцењивачу От. В. Понпо-

С2вжјежсај: Забава: Црна памет, готова погибија. Прича из Боке которске. — Поука: 1. Тешка времена. Загребу. — Песме: Мелодија, од Др. Ј. Илијћа, На гробу Вука Караџића, од Г. Бакаловића, М. В. ђор. — Забава; Раша, идила на циганском брегу од Јов. — Шесме: Одговор, Радичевића. — Митологија; Змајеви у међупародној причи од Бр. Николајевића,

Хемије Српске.“ — Уз наше илустрације: Мати је умрла,

„Стари и нови мајстори“, ро- |

и Физике. — Уметничке новости: из вајарства, сликарства, спомеништва. — Српеки писци:

вићу досуђена је награда од 40 Фор. за оцену споменутог романа.

Песма Крсте Поповића из Буковца: „Милева“ није примљена, јер је то само слаб песнички покушај.

Приликом емрти песника мађарског Јована Арања изјавила је „Матица“ своје саучешће на том великом губитку. Син покојников захвалио се срдачно на томе,

Осим тога претресани су још и предмети који се тичу питомаца стипнендиских за-

клада под управом матичином. „Српско Коло“

Мати је умрла. Џо слици Андриола.

Генијални талијански сликар Андриоли износи нам сликом овом један дирљивпризор из живота сиромашнога чизмара, драматичком живошћу. Вредни занатлија изабрао је себи честиту другу и родио је с њоме красно дете. Он је трудом својим зарађивао себи, жени и детету лоштеним радом свакидањи хлеб. У скромној радионици, ако и није било изобиља, али било је среће, задовољства а донекле и здравља. Но честита мајсторица мора да је једном приликом назебла — јер се у њезине груди увукла несретна сушица, да отме мужу вернога друга, а јадноме детету матер. Једнога дана сахранише јадницу, а кад се дете што му нема више добре мајке савије у очев загрљај — онда се стегне и очева груд грчевитим болом и из груди се тих отима горак уздах: Матије умрла!

Слике из Далмације, Херцеговине и Црне Горе.

Ове четири сличице приказују нам занимљиве призоре из јужних крајева Далмације, Херцеговине и Црне Горе. Призори су ти тако прости и јасни, да није нужде, да их пропраћамо опширнијим тумачењем. -

Слике са леве руке: Шризор на тргу дубровачком и кириџијски коњ херцеговачки су, прва земљиште а друга средство промета и саобраћаја.

Слике са десне руке: Цетињанке на студенцу и овнујско пециво на ражњу приказују нам прво, откуда се подмирује тамо жеђ а друга, како се утољава глад.

Слике из Приморја. Град Река-Фијумера,

„Слику ову, која нам приказује Реку још са једне и то врло живописне стране попунинићемо белешком из дела др. Шварца — о коме говоримо у данашњем броју листа опширно у рубрици: књижевност. „Спустисмо се влаком обали и јурисмо кроз дивне вртове пуне смокава и кипариса, мимо летњиковаца и бродова са јадрима у једини приморски град краљевине Угарске.

„Река је красан град. Широке улице и високе куће, међу њима м ога нова грађевина, повијају се дуж морске обале, а за леђи им се диже стрми брег. На југу граду улева се у море „Река“ — или „Фијумера“ пошто је прострујала голим ждрелом кроз узану долину. У граду има мало што да видиш. Улице нису ни из близа тако живе, као у талијанским градовима — и мали промет у луци још нема онога полета кога су изчекивали Мађари.

„Тим је дивнији поглед са висова иза града. Било је лепо, тихо вече, када сам се успео тамо горе. Одоздо из гомиле белих кућа брујаху вечерња звона: Здраву Марију. На глаткој површини мора љуљаху се неколико катарака — а у долини се пружаху и-

ти је умрла. Конављани на дубровачкој пијаци. Кириџијски коњ, Цетињапке на студенцу. Овнујско пециво, Река = ____-___1__- о чњанке на студенцу. Јо јЈе. . .

Издање и власништво штампарије А. Пајевића,

<> Уредник Стеван В. Поповић, до=>—

вице других отока, које опасују са крањском обалом море кано језеро.“

_Да овај крај уме да буде и друкчији, то је доказала „бура“ која је ово дана тамо беснела те учинила страхота штете у речкој луци, бацајући грдне бродове на сухо.“

у РА Р ЛАИКА (74 ХЊИШЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. ||

|| _вижЕвНЕ Балешке. |

— Одмах после смрти генијалпога српскога песни– ка и сликара ђуре Јакшића, састао се одбор који је узео на сету лепу дужпост, да приреди целокупно издање књижевнога рада Јакшићевог. Одбор тај огласио је пре неки дан, да је приредио за штампу прву књи– ту тих списа — и тек што је тај оглас изишао у свима нашим листовима а ево изађеи та прва књига У врло укусном и лепоме издању. Није нам нужде трошити овде многе речи око тога; ко је био ђура Јакшић и шта му вреди обилни рад у пашој новијој књижевностид Историја га је давно убројиха међу пале прве и прве песнике. У овој првој свесци прибране су песникове: Лирске песме и поређане су хронологијским редом у три одељка. У овој књизи прибране су све лирске песме песникове из првога издања његових песама а попуњене су песмама његовим, што су по тада изишле по разним листовима и пашле се након њета у рукопису.

Уздамо се, да ће српска читалачка публика радосно поздравити ово издање песниковога рада, јер мимо то, штоће купујући ове књиге уживати у њима, потпомоћиће тиме материјално и песникову породицу која. је након њега остала у врло тешким материјалним дколностима Књига ова броји 181 стр. на малој осмини и спаде чистом и укусном израдом у ремек радове краљевско– српске државне штампарије у Београду. Це на је књизи овој 13), динар.

— од народне билиотеке, што је издаје књижара Браће Јовановића у Панчеву, изишла је све– ска 47-ма. У свесци овој штампани су: Скупљени списи Михаила Вптковића, Издавачи су пропра– тили ову свеску врло лепо написаним :гивотописом, и 0– ценом рада Витковићевога, а штампали су је, што радо признајемо, читким, крупнијим словима. Цена је свесци 16 новч, или 35 дин. пара. Иста књижара продужила је прибирање појединих народних песама у 0– мање збирке ењижицама: 1. Кара-ђорђе у народпим песмама, са сликом његовом. 2. Деспотовићи Бранковићи, у народним песмама са сликом Змај Деспота Вука. Цена је овим књижицама 15 н,

— Као што се каже, да Бог не гледи на каљаве о– панке, него на чисто срце, тако се може рећи дали наша читалачка публика не гледи на рђаве стихове и прозу, него на наивну велико српску тенденцију којом се одликују „Песме нашег доба“ што их приређује за штампу Србин-Милош Грабовачки у Земуну Књижица та изишла је већ у 9-том издању,

Интересантно би било знати где и како ниче ова врста песама — да ли су им творци наши гајдаши и тамбураши или још ко други 2 — Исти издавач издао је у другом издању књижицу: Поштуј оца твога и матер твоју.“

— Изишла је четврта свеска „Летописа Матице српске“ за год. 1882 а на броју 132-га са овим садржајем: 1. Поглед на економни развитак људски од др. М. Ђорђевића. 2. ПШутничке слике: Подрим и Метохија од. П. брећковића. 3. Добра шартија. Шриповетка М. Савића 4. Аполотија Лукијапа Мушицког (два рукописа) од А бандића. 5. Књижевност Низ српских приповедака Вука Врчевића. Оцена (0, В. Поповића. 6. Матица Српе ка. Радња по запислицима за год, 1579 и 1880. — Овом свеском изишло је сада већ 12 свезака Летописа од како му је проширен програм, те доноси сада н поуку И забаву. Уредник му А. Хаџић прегао је да Летопис, што боље одговори свом задатку — а да је то збиља и поститнуто, то ме је најбољи сведок обилати садржај ових 12 свезака — ни при свем томе Летопис је књига која се у нас још врло слабо купује н чита. Има и члапова Матице, којима припада Летолис бесплатио да су тако индолентни, да волију и да га не примају, него, да плате годишњу поштарину од 50 н. Летопис стоји у претплати годишње 2 фор. за 4 свеске. Претп лата се шиље: Благајници „Матице Орпеке“ у Н. Сад.

— Народна радиност. Женске рукотворине на изложби у — Из природе; Вода услов живота, од М. Петровића. Шееме: Нови звуци, од од Св. В. — Стрела и песма (Лопгфелов) од Вл. М. Јовановића. — На гробу Брапка. — Књижевност: Мотепеџто од др. Б. Шварца Научне новости: из Астропомије Вук Врчевић, од 6. В, Л. — Друштва; књижевни одбор „Матице Слике из Далмације, Херцеговице, Црне Горе, из Приморја. — Књижевне белешке. — Слике: Вук Врчевић. Ма-

Штампарија А. Пајевића у Н. Саду.