Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

278.

а

Па он оде Дрини на обалу. ·_ Кад га видле двије поглавице,

Пред Зеком су па ноге скочиле, Руке руче, у лице се љубе;

Па међу се Зеку посадише.

А уједно друштво саставите. Ту се саста сто и триест друга. Онда рече Бјелић Игљатије

И бимбаша Катић Симеуне:

„Да наш брате, Зеко буљубаша! » Од сад нама буди старјешина, „Штогођ речеш, тебе ћемо слушат, » А води нас на т'јесне богазе,

„ Бе би какве дочекали Турке, »Да срамоту нашу покајемо.“ Онда рече Зеко буљубаша: „Ако мене, браћо, услушате, „Биће доста меса и гавраном И у гору зелену курјаку.“

То рекоше, на ноге скочише, Докопашше пушке по средини, Валовиту Дрину пребродише, Машише се пусте Семберије.

У пустињи обрасла је трава,

Та добри би коњи посустали, · Јер се трава газити не даде, “ Зеко пође, па с друштвом почива, Не ће свога друштва да умори, Док прегази пусту Семберију, Пак се маши луга Посавекога, Лугом прође село Црљеново,

А кад прође село Црљеново,

135

140

145

160