Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

279

Те је био покрај воде Саве

И на Сави скеле Суботишта,

У по луга сједе почивати.

Ту. спртише торбе пртењаче; Отворише дрвене чутуре,

Све два и два сјеше. ужинати, А заједно до три поглавице. Онда рече Зеко буљубаша:

„Да мој брате, Бјелић Игњатија ! „Господару, ти Катићу Симо ! „Куда ћемо, на коју ли странуг „Да би ишли Брчко поробити, „Далеко је бјежал' низа Саву; » А да би се натраг повратили, „Бијељину би ми поробили, „»Бојати се војске од Турака, „Па можемо лудо изгинути

„На Јаменој скели Суботиште: „Кад “сам гође на њу долазио, „Та на њој сам шићар задобио, „Све по једног друга оставио, „Она ми је срећа и несрећа, „Пека знате, и сад ће остати, „Останути који гође брата,

„Да радимо да не оставимо, „Веће, браћо, стотина голаћа ! „Није л' мајка родила јунака, „Да се испне на највише дрво, „Да погледа друму Суботишком, „А на скелу, прооде ли Турци,

уда л на скелу, јал са скеле, браћо,“

„Суботиште -нигда није празно,“

165

170

175

180

185

190.