Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

280

260

Сви јунаци ником поникоше,

Не пониче Чоњага Живане, Веће узе пушку за средину:

»ја ћу ићи близу друма, Зеко! (Па се крај њег на дрво попео,) „Како могу виђет на све стране, „Све ћу теби казал' од истине.“ Заскака се Чоњага уКиване, Како љељен од три годинице, Па он оде друму Суботинском, Украј друма на дрво се пење, Па погледа на обије стране, Али Турци цареве ичаге,

Ал“ промичу на скелу Јамену,

И на силу рају поћерали, _ Раја гони коње и коморе,

Јера тада од Босне везире

С Нијемцима, брате, трговаше, Из Њемачке рану узимаше,

Чим ће везир своју ранит' војску; Ту је млого св'јета и комора, Млого Туравк' цареви ичага: Једни истом Саву прелажаху, Други топрв на Саву долазе. Кад то виђе Чоњага Пиване, _ Он се врати, па казује Зеки.

То је Зеко једва дочекао,

Па устаде на ноге лагане

И овако друштву бесједио:

» Чујеш, брате, Бјелић-Игњатије !

„Како ћемо ударит на Турке“ Ал говори Бјелић Игњатије:

205

225