Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

А

„Сјетуј, Зеко, ти си старјешина.“ Онда Зеко поче сјетовати: „Господару, Катић-Оимеуне!

„ Е ти јеси госпоством најстар ји, „Узми друштва, па ти друма чувај: „Господски су пути и друмови,

„А хајдучки тијесни богази!

„А ти брате, Бјелић-Игњатије ! „Твоја кавга, за тобом смо пошли, „Ти удари са својом дружином, „Иди, Игњо, лугом зеленијем

„ Уза Саву, уза воду ладну,

„Ти ћеш најпр'е ударит на Турке; „Ако Турци почну бјежат млади, „Не ће Турци бјежалт низа Саву, „Нит ће Турци друмом широкијем: „Знаду Турци, на друму ] бусија, „Већ ће Турци побјећ' уза Саву; „Ја ћу моју дружину узети,

„Па ћу засјест Турке од запада, „Не дам њима уза Саву проћи.“ Мучно било Катић-Опмеуну,

Јер у њега цигло двадест друга, Заплака се Катић Симеуне

Голом сину Зеки буљубаши:

„Дај ми, Зеко, дружине у зајам.“ Зеко даде тридесет голаћа,

Та даде му, ријечи не рече.

У Игњата двадесет Мачвана, Ваља њему најпре ударити,

Ал' је страшно са мало дружине, Веће Игњат Зеки бесједио:

230

235

240

255