Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

282

262

А а

»Дај ми, Зеко, у зајам дружине,“ Даде Зеко, ријечи не рече,

Даде Игњи тридесет голаћа. Зеко узе понајмање друштва, Понајмање тридесет голаћа.

Оде Симо друму са дружином, Симо оде су педесет друга,

Оде Бјелић право од истока

Уза Саву са педесет друга,

И овако Зеко. бесјеђаше:

„Пико пушке прије да не баца, »дДок не пукне пушка Бјелићева, „Па остали на глас полетите, »Са свих страна Турке забуните: „Мало Србља има са Турцима,

» Ту хоћемо душу потопити,

„Све гледајте, Орбља не уд" рите, „Та чувајте, браћо, не шал'те се,“ То рекоше, па се растадоше, Оде. Зеко засјест од запада,

Да не бјеже Турци уза Саву.

А кад Оимо на друм изашао, Враг му не да, бусије чувати, Веће Симо друмом путоваше,

Па на Турке често извирује

И дружини својој проговара : „Браћо моја, педесет јунака ! уда ми, браћо, Зеке не слушамо, уВећ да прије уд'римо на Турке, „Не би л више добили шићара. “ Ал' бесједи тридесет голаћа: „Господару, Катић-Симеуне |

260

265

2710

275

280