Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

~

268 „Кад смо ћели унаточ радити, „Јера си нас од Зеке искао % „Ми не ћемо удгрит" прије О Ол Ал не слуша Катић Симеуне, Већ се ближе Турцим' прикучује, У то доба Турци привиђеше, Привиђеше Симу и бусију; Па се болан Турци узодаше, Сташе своје потпрашивал пушке И оружје себи привлачити. Када виђе Катић Симеуне, Да су њега привиђели Турци, Викну Симо Прекодринца Раду: „Земљи падај, старац Радивоје, „Земљи падај, пуши огањ даји, „Веће су нас привиђели Турци, „Ли на залуд пушке бацил“ не ћеш.“

(6

Замљи паде старац Радивоје, Земљи паде, шарци ватру даде; Када шара пуче Рад војева Оде аваз на четири стране, Познадоше у земљи Њемачкој, Да. је пушка Прекодринца Раде. Ђе је глед'о, Раде ударио:

Ев' погоди Мулу евендију, Удари га међу обје очи,

Чело прште, очи искочише, Мртав паде Мула евендија.

А кад чуо Бјелић Игњатија,

Да је Симо прије ударио,

Ево Игњо с друштвом похићео, Кад је близу Турцим долећео,

295

300

310

315

- 320